Klod Levi-Stros
Mit i značenje
Službeni glasnik, Beograd, 2009. god.
Impresija
Jedan od najvećih mislilaca dvadesetog vijeka (čije je djelo postalo čovjekova sudbina) obdario je čovječanstvo veličanstvenim opusom odgonetajući neodgonetljive tajne postojanja.
Osluškujući odjek dubina, dubine pronalazimo u sebi, zagledani u nedogled visina, divimo se sopstvenoj uzvišenosti.
Ovaj veliki čovjek vraća nam dostojanstvo čovječnosti, njegovu misao usvajamo kao blagodarje neba, njegovu viziju hvatamo kao bljesak apsoluta.
I tako, noseći buktinju njegovog uma, lakše gazimo mrak…
Citati
-Sebe percipiram kao lokaciju u kojoj se nešto događa. Međutim, tu ne postoji nikakvo ja, tu nema mene. Mi smo svi raskršća gde se nešto događa.
-Izbora nema: sve je proizvod slučaja
-To mi je bio prvi korak: potraga za redom u očiglednom neredu.
-Nauka nam nikada neće dati sve odgovore.
-Mi danas koristimo, zavisno od situacije, nekada manji, nekada veći deo mentalnog potencijala nego što smo činili u prošlosti.
-Čovek ne može istovremeno da razvije svoje mentalne sposobnosti. Moguće je razviti samo mali deo, a koji će to biti zavisiće od kulture u kojoj se čovek nalazi. To je sve.
-Opasnost koja nam danas preti jeste hiperkomunikacija – naime želja da na jednom mestu na svetu tačno znamo šta se dešava u svim delovima sveta.
-Umanjene komunikacije su za jednu kulturu neophodan uslov za osnovnu kreativnost. Sad nam preti opasnost da postanemo samo potrošači koji uživaju u proizvodima iz bilo kojeg dela sveta, iz bilo koje kulture. Mi tako gubimo svaku originalnost.
-U svakom slučaju, ne vidim kako čovečanstvo može živeti bez izvesne unutrašnje raznolikosti.
-Evo u čemu je problem: moramo se zapitati gde prestaje mitologija i gde počinje istorija.
-Sasvim sam sklon verovanju da je u našim društvima istorija preuzela ulogu mitologije i funkciju koju mitologija vrši u društvima bez pisma.
-Redukcionizam je temelj anglosaksonskog načina mišljenja. Anglosaksonska nauka svodi svest na neurofiziološke procese.
-Primitivna društva, čak i u krajnje surovim materijalnim uslovima, neuporedivo su humanija, jer uprkos iscrpljujućoj borbi za goli život, nalaze vremena i snage da se zapitaju: ko smo, šta znamo, ko nas je stvorio?
-Postulat anglosaksonske političke ekonomije, sociologije, antropologije, a i filozofije jeste to da materijalne potrebe, sasvim određuju čovekove aktivnosti, što se sasvim uklapa u njihovu košmarnu viziju sveta, koji već postoji u SAD, u kojem postoji samo, da se poslužimo marksističkim terminom, materijalna baza. Nadgradnje nema, što veoma olakšava posao peračima mozgova koji uspešno grade društvo u kojem nečovečna plutokratija vlada masom robova-potrošača.
-Očevi američke nacije bili su deca Voltera, dakle deisti koji su prezirali religiju, a naročito hrišćanstvo. Dakle, istorija američke nacije zasnovana na hrišćanskim temeljima jeste-mit.
