Nije bilo šporeta
pa smo potapali konzerve pasulja
u vrelu vodu u lavabou
i čitali smo nedeljne novine
ponedeljkom
vadeći ih iz kanti za đubre
ali nekako smo nalazili
pare za vino
i kiriju
novac je stizao sa
ulica
iz zalagaonica
niotkuda
i važna je bila samo
nova boca
pili smo i pevali i
tukli se
ulazili i izlazili iz
ćelija za pijance
iz saobraćajnih udesa i bolnica
dizali smo barikade
između nas i
policije
i ostali stanari su nas
mrzeli
a nastojnik nas se
plašio
i to je trajalo i
trajalo
i bilo je to možda
najlepše vreme
u mom
životu.
