Piše: Jakob Augstein
Raketa pogađa avion. Ljudi umiru. Životi uništeni. Porodice razorene. Prijateljstva ugašena. Saosećanje celog sveta. Svako od nas je mogao da izgubi život na letu MH17.
Gde ima patnje, mora da postoji i krivica. A gde ima krivice, postoje i krivci. Oni moraju da budu kažnjeni.
Krivac?
Mnogi na Zapadu su ga prepoznali dok su ostaci Boinga 777 padali po poljima istočne Ukrajine – to je Vladimir Putin. Ali ovo nije medijski sud, niti je pad aviona MH17 slučaj za državno tužilaštvo. Iako je za porodice žrtava to neprihvatljivo, a za nas ostale veoma teško – pitanje o krivici je besmisleno.
Vladimir Putin – Zapad od samog početka ukrajinske krize pokušava da okrivi gospodara iz Kremlja. Tako da Putin mora da bude odgovoran za svako dalje zaoštravanje krize. Pad putničkog aviona MH17 je do sada najstrašnija eskalacija ovog sukoba. Kada je pitanje o krivici naizgled tako jasno, a strah toliko veliki, onda i odgovor mora da bude srazmeran. Ali da li je zaista tako? Zapad se ishitrenim osuđivanjem Rusije i učestalim pozivom da se „konačno“ reaguje otisnuo na opasan put.
Osveta se oseća u vazduhu. Bes je zamenio razum. Ali osveta je opasna igra, a bes loš savetnik.
Süddeutsche Zeitung piše: „Evropa i SAD moraju da odgovore na ovu uvredu. To duguju žrtvama, ali pre svega javnosti koja zna šta je nepravda i naziva je pravim imenom.“
Da je sve samo tako jednostavno! Reči poput pravde i nepravde u međunarodnoj politici igraju sporednu ulogu. Bila bi greška potpuno ih se odreći, ali je opasno osloniti se isključivo na njih.
Problem je u tonu ovog članka, koji poput mnogih drugih ponavlja pesmu dobro poznatu iz vremena Hladnog rata, kada je svet bio podeljen na dobre i loše i kada smo tačno znali na kojoj smo strani. Vreme je da se suočimo sa neprijatnom istinom: multipolarni svet sa sobom nosi i multipolarni moral. Mi nismo neutralni posmatrači uzbudljivog eksperimenta o dobru i zlu. Mi smo umešani do grla. I u Ukrajini.
Kako bi izgledao primereni odgovor na smrt 298 ljudi? U Holandiji se čuju zahtevi da se iz zemlje izbaci Putinova ćerka Marija. Da li će to zadovoljiti porodice žrtava? Kakve ekonomske sankcije bi mogle da ublaže njihov bol ili bol zapadnih komentatora?
Javnost očigledno nije dorasla ovom novom konfliktu između Istoka i Zapada, čija je najnovija žrtva MH17. Ona se prepušta starim refleksima, koji su nas u prošlosti često vodili na stranputice. Sreća pa su danas naši političari pametniji nego naši novinari. Frank-Walter Steinmeier je u pravu kada osuđuje pljačkaške bande koje preturaju mesto pada aviona i izbegava (preuranjene) osude Moskve. Rusija je važan faktor na Istoku na koji moramo da računamo.
MH17, Zapad će da zapamti ovu oznaku. Rusi i ostatak sveta će je zaboraviti. Svako pamti samo ono što mu je važno. Baš kao što je Iran zapamtio skraćenicu IR655, za koju nema mesta u zapadnim izveštajima poslednjih dana.
IR655 je bio broj leta Airbusa Iran Air, koji je 3. jula 1988 pogođen dvema raketama zemlja vazduh. Rakete su ispaljene sa američke krstarice U.S.S. „Vincennes“.
Amerikanci su tom prilikom iznad Persijskog zaliva ubili 290 ljudi, među kojima 66 dece. To je bio nesrećni slučaj. SAD su kasnije platile odštetu od 61,8 miliona dolara.
Ali se nikada nisu izvinile.
Spiegel, 24.07.2014.
Izbor i prevod Miroslav Marković
Peščanik.net, 25.07.2014.
