Iz Priručnika fantastične zoologije (Horhe Luis Borhes i Margarita Gerero)
Kugla je najravnomernije čvrsto telo, jer su sve tačke na površini podjednako udaljene od središta. Zbog toga, a i zbog sposobnosti da se okreće oko svoje ose ne pomerajući se s mesta i ne prekoračujući svoje granice, Platon (Timej, 33) odobrio je odluku demijurga da svet načini u vidu kugle. Ocenio je da je svet živo biće, a u Zakonima (898) tvrdi još da su i planete i zvezde žive. Time je podario fantastičnoj zoologiji prostrana kuglasta stvorenja, a ujedno ispravio grube astronome, koji nikako da utvrde da je kružno kretanje nebeskih tela spontano, a i svojevoljno.
(Petstotinak godina kasnije, Origen je u Aleksandriji govorio da će blaženi vaskrsnuti u obliku kugle i da će ući u večnost kotrljajući se.)
U doba renesanse postavka o nebu kao živom stvoru ponovo se pojavila kod Vaninija: neoplatonista Marsilio Fičino govorio je o maljama, zubima i kostima Zemlje, a Đordano Bruno je bio ubeđen da su planete velike pitome i toplokrvne životinje urednih navika, uz to još i da su obdarene razumom. Početkom XVII veka nemački astronom Johanes Kepler prepirao se sa engleskim okultistom Robertom Fladom oko prvenstva prilikom iznošenja postavke da je Zemlja živo čudovište, „čije disanje poput kita odgovara i javi i snu a izaziva plimu i oseku mora”. Kepler je izučio građu, ishranu i izgled čudovišta, kao i njegovo delovanje na pamćenje, maštu i likovni izraz ljudi.
U XIX veku nemački psiholog Gustav Teodor Fehner (koga je Vilijam Džejms pohvalio u delu A Pluralistic Universe) preuzeo je postavke prethodnika uz izvesnu dovitljivu bezazlenost. Oni koji se ne odnose sa nipodaštavanjem prema mogućnosti da je Zemlja, naša majka, živi organizam, i to superiorniji od biljke, životinje i čoveka, mogu pregledati pobožne stranice njegovog dela Zend Avesta. Tamo će, na primer, pročitati da je kuglasti oblik Zemlje u stvari oblik ljudskog oka pošto je ono najplemenitiji organ našeg tela. Takođe će biti u prilici da pročitaju kako „ukoliko je nebeski svod stanište anđela, onda su oni bez daljnjeg zvezde, jer drugih stanovnika na nebu i nema”.
