Jednom dođe preko velike bare
okrugla kao gramofonska ploča
i ovenčana slavom
tamna žalopojka.
Ela i njen promukli trubač
izoštriše nam sluh
za pesme sa polja pamuka
i slutismo kako od Boga zaboravljena
božja deca u zemlji božjoj
leđa povijaju.
Raj ipak beše otvoren
i za čistače cipela, kuhinjske žohare, za crnčugu,
premda podeljen na rase.
Glory Hallelujah…
Ah, to se međutim promenilo
sa novim vremenom
datim na kredit
ili za crkavicu.
I mada se u zatvoru obrelo
mnogo više njih –
oslobođenih Linkolnovom milošću –
nego što je zakon, taj preživar, dopuštao
mnogobrojni vojnici časno
izjednačiše približno statistiku.
U Vijetnamu ih je priča se
crna koža skuplje koštala
od žute
Glory Hallelujah…
Sada međutim na ekranima
slavu stekoše oni generali
koji su se u Vestpointu
dokazali kao najbolji u generaciji.
I ma koliko to bilo naporno –
kao crnci privode posao kraju
čistije nego belci.
Izgledaju pomalo tužno
kao da im u genima još uvek
čuči stari bluz.
Bez ijedne reči ipak završavaju –
kao onomad čistači cipela, kuhinjski žohari, kao crnčuga –
globalne poslove svojih vladajućih šefova.
Glory Hallelujah…
Ginter Gras
(Sa nemačkog prevela Jelena Radovanović)
