Ja sam samo vazduh
nevidljiva
bez težine
potrebna
samo kad me nema
ponekad se igram
rečima
umesto lišća
vrtim ih
raznosim
isprobavam čvrstinu
biram boje
ponekad samo mirujem
popuštam pritisku
trpim težinu
nemam snage
za dah
ponekad
čekam udar
da me pokrene
i natera
da raščistim paučinu
i ćoškove
u koje guram
sve
što želim
a ne mogu
Aleksandra Leković