Čovek u jezgru straha,
obasipa ga noć dijamantima slobode,
šuma mu poklanja svoju slobodu,
zvezde propovedaju strast i
slute ogranke noći u njemu.
Logoraš usred lica zla,
miluje samotništvo svake slobode,
oblikuje bol kao skulpturu rane.
Obredi ranjenog neba se stopiše sa njim.
Zverstva teku kao prisustva čudovišta.
Sanda Ristić Stojanović
