Mogla
bi da pokuša
da rastumači
značaj ovog prizora
sve
dok ne iščezne svetlost
devojčica
na fotografiji
u svečanom kineskom kostimu
ima možda pet
godina
u ruci drži lepezu
sa
obrisom leptira
a skupljenu joj kosu
krasi lotosov cvet
Kosim
očima sa pozornice gleda
tako nežno i pronicljivo
kroz
vreme da uspeva
da ugleda vrlo starog
i mudrog pesnika Zou
Difana
kako ulazi u svečanu salu
onda
se suptilnim
vremenskim saltom
pojavljuje kao mlada
žena
prilazi starom pesniku
i nešto mu šapuće na uvo
Tokom
svetkovina
se ne razdvajaju
svu
noć pričaju
on na kineskom
ona na svom jeziku
dok im
srca svetle
kao papirni lampioni
zahvalni zbog nukleusa
reči
koje se nečujno otvaraju
Zorica Bajin Đukanović
Iz knjige PLANETARIJUM, Presing, 2022.
