Džekil veoma dobro zna ko je Hajd, ali to poznanstvo nije uzajamno. Luki se čini da skoro ceo svet živi u neznanju zajedno sa Hajdom, što ljudskom gradu pomaže da sačuva svoj red i poredak. On se obično odlučuje za jednoznačnu verziju, za Luku bez primesa, ali samo iz pragmatičnih higijenskih razloga. Ova biljka je ova biljka, Dorita = Dorita i tako to. Samo da se ne prevari pa da ova biljka ispadne bog te pita šta u drugom kontekstu, a o Doriti i da ne govorimo jer.
U erotskim igrama Luka je rano našao prve refraktore, obliteratore i polarizatore navodnog principa identiteta. Tu odjednom A nije A, ili je A ne-A. Oblasti krajnjeg zadovoljstva u devet i četrdeset u pola jedanaest će naginjati ka neprijatnosti, ukusi koji izazivaju delirijum teraće na povraćanje ako budu ponuđeni na stolnjaku. To (više) nije to, pošto ja (više) nisam ja (onaj drugi ja).
Ko se tu menja, u krevetu ili u vaseljeni – miris ili onaj koji ga oseća? Subjektivno-objektivni odnos Luku ne zanima; i u jednom i u drugom slučaju, utvrđeni termini izmiču svojoj definiciji, Dorita A nije Dorita A, ili Luka B nije Luka B. A polazeći od trenutne relacije A = B ili B = A, pucanje kore stvarnosti postaje lančano. Može biti, kada bradavice A sa uživanjem klize preko sluzokože B, onda sve klizi u nešto drugo i igra drugu igru a rečnici se okamenjuju. Toliko koliko traje jedan jauk, naravno, ali Hajd i Džekil se gledaju licem u lice, u odnosu A = ≥ B/B = ≥ A. Nije bila loša ona džez pesma iz četrdesetih godina, Doctor Hekyll and Mister Jyde.
Hulio Kortasar
zbirka priča Tamo neki Luka
prevod: Aleksandra Mančić
