Legendarni južnjački, hard rock & blues bend – Lynyrd Skynyrd osnovan je u leto 1964. godine u Jacksonvillu, Florida, USA. Osnovao ga je pevač Ronnie Van Zant, a njemu su se pridružili gitarista Gary Rossington, basista Lary Justrom i bubnjar Bob Burns. Harizmatični i kreativni Van Zant bio je autor ili koautor većine legendarnih pesama benda koje je grupa snimila na svojih šest albuma. Njegova dela su tekstovi pesama Free bird i Sweet home Alabama, koje su postale neka vrsta himni mladih iz južnih država SAD. Ubrzo im se pridružuje i drugi gitarista, Allen Collins. Većina tadašnjih i budućih članova benda (koji je često menjao postavu tokom burne karijere) pohađala je gimnaziju u Džeksonvilu. Ime bendu dali su po izvesnom gimnazijskom profesoru – Leonardu Skinneru, čoveku koji ih je često kažnjavao zbog njihove duge, u to vreme veoma provokativne kose. Leonard Skinner je neprestano zahtevao da se ošišaju pre povratka u školu. To je bio katalizator momcima da ne samo trajno napuste školu i osnuju bend već i da bend nazovu po Skinneru (s nekoliko promenjenih slova kako ih ne bi tužio).
U početku, uzori su im bili The Yardbirds i The Beatles, a sazrevali su i učili zanat svirajući po malim klubovima i barovima juga Amerike. Njihove prve pesme bile su pod uticajem britanskog roka, hard rok bugija i bluza. Među prvim značajnim pesmama koje su snimili, godine 1968., bili su singlovi Need all my friends i Michelle. Nakon pobede na lokalnom takmičenju u Džeksonvilu, nagrađeni su snimanjem pesama u čuvenoj izdavačkoj kući ’’Atlanta“. Bile su to Spoonful i Michelle. Godine 1971. pridružuje im se klavijaturista Billy Powell, zaokruživši čvrsto jezgro benda čiji su divlji nastupi diljem juga SAD doneli vremenom sve čvršći zvuk i prepoznatljivost, upravo onu nit koja će ih vremenom pretvoriti u legende američkog Juga. Na jednom od nastupa zapaža ih legendarni studijski muzičar, orguljaš Al Kooper i omogućuje im (u izdavačkoj kući MCA) snimanje debitantskog albuma.
Al Kooper je za časopis Rolling Stone 15. aprila 2004. rekao sledeće:
’’Ronnie Van Zant je bio Lynyrd Skynyrd. Ne želim omalovažavati uloge koje su drugi imali u uspehu grupe, ali to se nikada ne bi dogodilo bez njega. Njegovi su stihovi bili veliki deo toga – poput Woodyja Guthriea i Merlea Haggarda pre njega, Ronnie je znao preći na stvar. A Ronnie je vodio taj bend železnom rukom. Nikada nisam video takvu internu disciplinu u bendu. Jedan primer: ovi su momci komponovali sve svoje gitarske solo deonice. Većina bendova improvizovala je sola svaki put kad bi nastupala ili snimala. Ne oni. Ronniejev san je bio da zvuče potpuno isto svaki put kad izađu na pozornicu“.
Let slobodne ptice
Godine 1973. Lynyrd Skynyrd snimaju svoj prvi album, pod nazivom Pronounced Leh-nerd Skin-nerd (objavljen 13. avgusta 1973.), u postavi: Ronnie Van Zant – vokal, Gary Rossington – solo i ritam gitara, Allen Collins – solo gitara, Ed King – bas i solo gitara, Billy Powell – klavijature, Bob Burns – bubnjevi i Leon Wilkeson – bas (napušta bend pre završetka snimanja albuma). Ipak, potrebno je istaći još jednu bitnu činjenicu vezanu za ovaj kultni južnjački bend – prvobitna snimanja za njihov debi album započela su 1972. u Muscle Shoalsu u Alabami, ali originalni album nije dobio veliku pažnju i bend je nastavio svirati koncerte po jugu i dodavati pesme na album. Do trenutka kada je objavljen, za prvenac je bilo snimljeno 20 pesama. Neke od tih pesama kasnije su dorađene i odabrane za druge albume.
Mama told me when I was young
“Come sit beside me, my only son
And listen closely to what I say
And if you do this it’ll help you some sunny day”
“Oh, take your time, don’t live too fast
Troubles will come and they will pass
You’ll find a woman and you’ll find love
And don’t forget, son, there is someone up above”
“And be a simple kind of man
Be something you love and understand
Baby, be a simple kind of man
Oh, won’t you do this for me, son, if you can”
“Forget your lust for the rich man’s gold
All that you need is in your soul
And you can do this, oh baby, if you try
All that I want for you, my son, is to be satisfied”
“And be a simple kind of man
Oh, be something you love and understand
Baby, be a simple kind of man
Oh, won’t you do this for me, son, if you can”
Oh, yes, I will
“Boy, don’t you worry, you’ll find yourself
Follow your heart and nothing else
And you can do this, oh baby, if you try
All that I want for you, my son, is to be satisfied”
“And be a simple kind of man
Oh, be something you love and understand
Baby, be a simple kind of man
Oh, won’t you do this for me, son, if you can?”
“Baby, be a simple, be a simple man
Oh, be something you love and understand
Baby, be a simple kind of simple man
Oh, won’t you do this for me, son, if you can?”
Izgovara se Lenerd Skinerd, prvi album benda, snimljen je u Kuperovom studiju u Atlanti sa studijskim muzičarem Edom Kingom koji se pridružuje bendu do 1974. kao basista, a potom i solo gitarista (upotpunivši jedan od najjačih gitararskih trilinga u istoriji rock muzike). Album otvara jedno od najbriljantnijih poglavlja u istoriji popularne muzike i donosi niz klasika – od Simple man balade do definitivne južnjačke himne, razarajuće Free bird (posvećene Duanne Allmanu, još jednoj ultimativnoj južnjačkoj legendi, pokojnom lideru i gitaristi The Allman brothers banda, jednog od presudnih južnjačkih sastava).
Žestoki momci sa Juga silovito otvaraju legendarni album – I ain’t the one u boogie maniru prži bez kompromisa hard rock tonovima i ne ostavlja mesta bilo kakvim sumnjama. Svaki greh neznanja, foliranja ili ljigavosti skupo se plaćao duž obala Mississippija, pa i šire – barovi i žestoka publika su bili ti koji su određivali ko zna i ko sme.
Ipak, da ni balade nisu bile strane rhythm&blues sledbenicima, ne baš sklonima izlivima nežnosti, pokazuje već sledeća pesma na ploči – Tuesday’s gone, jedan od veličanstvenih linirdovskih bisera. Nesumnjivost talenta tu dolazi do punog izražaja, pre svih sjajne gitarske linije Collins-Rossington-King i vokala Van Zanta, razvijajući čarobnu baladu u melodičnom i suptilnom hard stilu, sa klavirskim prelazima koji emituju svu toplinu i neposrednost Juga, kolevke mnogih bitnih pravaca moderne muzike. Zvuk lagano klizi, u prefinjenom gitarskom preplitanju i ritmu koji daje ležernu podršku, okovanu čvrstinom ubeđenja i ponosa konfederacije. Napisana od strane pevača Ronnie Van Zanta i gitariste Allena Collinsa (kao i ’’Ruby Tuesday“ od Stonesa), bila je to priča o ljubavi i razlazu s devojkom zvanom Tuesday.
Gimme three steps drma žestoko, zapaljivom energijom samodopadljivog vokala i gitara koje rokerski rolaju u najboljem Stones maniru, maniru Juga koji ne priznaje mlitavost niti prosečnost. Sa puno duše, ubedljivosti i siline rhythm and blues korača s podignutom zastavom Konfederacije, sve u stilu: nema povlačenja, nema predaje.
Red žestine i silovitosti, red iskrene emocije – Simple man, još je jedan rani Lynyrd Skynyrd klasik, kao da se radi o bendu sa dugogodišnjim iskustvom i nagomilanim znanjem. Strasno otpevana, sa ubeđenjem i merom, pesma ostaje jednim od zaštitnih znakova grupe. Tema se razvija i razliva mirnim tokom Delte, uzdižući se na momente u žestoke gitarske pasaže (predivna solo gitara Garyja Rossingtona prati dirljivu priču – o majci koja razgovara sa sinom o životu). Ubrzo nakon što su baka Ronnieja Van Zanta i majka Garyja Rossingtona umrle, okupili su se u Van Zantovu stanu i počeli pričati priče o njima. Rossington je smislio progresiju akorda, a Van Zant je napisao tekst na temelju saveta koje su im žene davale tokom godina. Napisali su ovu božanstvenu pesmu za otprilike sat vremena. Bila je to jedna od najlepših melodija i tekstova, prepun životne mudrosti, jedan od najlepših rokenrol bisera Juga.
Mama mi je rekla kada sam bio mlad
Dođi sedi pored mene, moj jedini sine
I slušaj pažljivo šta ću ti reći.
I ako to uradiš
Pomoći će ti jednog sunčanog dana.
Ne žuri se…Ne živi previše brzo,
Nevolje će doći i proći će.
Pronađi ženu i naći ćeš ljubav,
I ne zaboravi sine,
Postoji neko gore.
I budi jednostavan čovek.
Budi nešto što voliš i razumeš.
Budi jednostavan čovek.
Hoćeš li uraditi to za mene sine,
Ako možeš?
Zaboravi svoju žudnju za novcem bogatog čoveka
Sve što ti treba je u tvojoj duši,
I možeš to uraditi ako pokušaš.
Sve što želim za tebe moj sine,
Jeste da budeš zadovoljan.
Dečače, ne brini.
Pronaći ćeš sebe.
Prati svoje srce,
i ništa drugo.
Možeš uraditi to,
ako pokušaš.
Sve što želim za tebe moj sine,
jeste da budeš zadovoljan.
Sledi je još melodičnija Thing’s goin’ on, sa karakterističnim klavirskim deonicama i drumsko-kafanskom atmosferom svratišta diljem Amerike. Preko razigrane podloge ’’poliva“ gitara i budi nagon za pivom. Lenjavo opušteni vokal samo produbljuje atmosferu opšte radosti i želje za razigranošću. Nasuprot britanskoj odmerenosti i prefinjenoj hladnoći, iz svih pora Lynyrd Skynyrd albuma izbija prijatna prljavština Juga i iskonski zvuk lutalica i odmetnika divljine Zapada. Country opuštencija Mississippi kid lepi se za prste, poskakuje s radošću, budi setu i širinu prostranstva netaknute prirode, slobode neiskvarenih i topline u srcu nepotkupljivih. Poison whiskey možda nije vrh kvaliteta i inspiracije, ali fino tutnji i uvodi album u epsko finale, ultimativnu južnjačku himnu poetičnog naziva Free bird, jedan od klasika za sva vremena i ukuse.
If I leave here tomorrow
Would you still remember me?
For I must be traveling on now
‘Cause there’s too many places I’ve got to see.
But if I stayed here with you, girl,
Things just couldn’t be the same.
‘Cause I’m as free as a bird now,
And this bird you cannot change.
And this bird you cannot change.
And this bird you cannot change.
Lord knows I can’t change.
Bye, bye, baby, it’s been a sweet love, yeah,
Though this feeling I can’t change.
But please don’t take it so badly,
‘Cause Lord knows I’m to blame.
But if I stayed here with you, girl,
Things just couldn’t be the same.
‘Cause I’m as free as a bird now,
And this bird you’ll never change.
And the bird you cannot change.
And this bird you cannot change.
Lord knows, I can’t change.
Lord, help me, I can’t change.
Lord, I can’t change.
Won’t you fly high, free bird, yeah?
U devet minuta savršenstva, smeštena je sva snaga, duh, emocija i umeće legendarnih Lynyrda – od laganog, liričnog uvoda, odmerenosti i stilske prefinjenosti, rafiniranosti u prelazima, melodičnosti i unutrašnje snage, tehničke virtuoznosti i smelosti, sve do nehajne razuzdanosti pune života koja otvara sva srca. Ne znam šta ljudi osećaju kada čuju ovako nešto dirljivo i moćno, posebno završnih četiri-pet minuta rafalne paljbe iz svih oružja – završnih minuta albuma i pesme ’’Free bird“, kada ptica slobodno poleti, a sve počne da pršti od gitarskih solaža (nezaboravni gitarski trio – Collins, King, Rossington), propuštenih kroz baražnu vatru ritam sekcije.
Ova esencijalna Lynyrd Skynyrd pesma je započela kao balada bez gitarskih sola na kraju, a Lynyrd Skynyrd je na taj način prvi put snimio 1972.. Gitarista Allen Collins (autor pesme, zajedno s Ronnie Van Zantom) radio je na pesmi povremeno prethodne dve godine. U vreme početnog snimanja pesma je bila duga samo sedam i po minuta, ali tokom sledeće godine Collins je nastavio usavršavati pesmu sve dok nije snimljena za album Pronounced Leh-nerd Skin-nerd 1973.. Collins je napisao muziku mnogo pre nego što je Ronnie Van Zant smislio tekst za nju. Van Zant je jedne večeri konačno dobio inspiraciju i rekao je Collinsu i Garyju Rossingtonu da je sviraju iznova i iznova dok nije napisao reči. Pesma je govorila o muškarcu koji objašnjava devojci zašto se ne može smiriti i vezati za nju – već ostati večna slobodna ptica. On objašnjava devojci da ne može biti zatvoren u kavezu, prestati uživati u slobodi koju upoređuje s letom ptice koja lako može otići gde god želi. On ističe da ga ona ne može promeniti i da sam Bog zna da se on nikad neće promeniti.
Mnogi obožavaoci mislili su da je “Free Bird” počast gitaristi Allman Brothers Banda Duaneu Allmanu, koji je umro 1971., dve godine pre objavljivanja pesme Free Bird. Lynyrd Skynyrd su pesmu ponekad posvećivali Allmanu na koncertima, ali napisana je mnogo pre njegove smrti i uopšte ne o Allmanu (Ronnie Van Zant je kasnije objašnjavao da je pesma ljubavna, ali i višeznačna). Dvostruki gitarski solo na kraju (poslednje četiri minute čine možda najpoznatiji instrumentalni odlomak u povesti rocka) je u istom stilu kao i mnoge rane pesme Allman Brothersa na kojima je Duane svirao. Lynyrd Skynyrd tradicija je bila uvek svirati ’’Free Bird“ kao poslednju pesmu na svojim nastupima. Nakon smrti pevača Ronnieja Van Zanta, izvođenje pesme bilo je vrlo emotivno za njegovog brata Johnnyja (koji ga je nasledio na mestu pevača benda), i neko vreme je nije hteo pevati – bend je svirao kao instrumental, a publika bi sama pevala reči.
Tokom 1973. godine bend nastupa na bitnoj američkoj turneji (kao prateći bend legendarnog britanskog rock benda ’’The Who“), učvršćujući svoj kultni južnjački status grubim i sirovim ritam i bluz zvukom i stavom, kiptećom energijom vokala Van Zanta i zapaljivim solo deonicama trojice gitarista na gruvajućoj ritam osnovi. Ekstatičnom i čudesnom Free bird i uzbudljivim solažama trilinga Rossington-Collins-King vremenom su postali jedna od najuzbudljivijih koncertnih atrakcija, bend kultnog statusa i nepresušne rokerske energije.
One more on the road – great southern rock
Drugi album Lynyrd Skynyrd – Second helping (15. april 1974.) energijom i kreativnošću izvrsno se nadovezuje i nadopunjuje priču sa legendarnog debi albuma. Snimljen u Los Anđelesu, ponovo u produkciji Ala Kupera, album donosi jednako čvrst i uzbudljiv southern boogie-hard rock-blues sound i nezaboravnu Sweet home Alabama – Van Zantov zapaljiv, gotovo šovinistički odgovor Nilu Jangu na njegove pesme Southern man i Alabama. Pored južnjačke himne, tu je i predivna, lirična balada, ljubavna I need you (meni posebno draga, jedna od najsenzibilnijih rokenrol numera svih vremena), kao i furiozna Call me the breeze (lepršavi blues povetarac JJ Calea, remek delo u Lynyrd Skynyrd izvedbi koje prosto pršti od energičnosti i poleta).
Call me the breeze
I keep blowin’ down the road
Well now they call me the breeze
I keep blowin’ down the road
I ain’t got me nobody
I don’t carry me no load
U leto 1973. Ed King, tadašnji gitarista Skynyrda, smislio je riff za pesmu Sweet home Alabama (naravno, došao mu je u snu), Van Zant je izneo nekoliko stihova, a par dana kasnije Lynyrd Skynyrd bend je napisao svoju najtrajniju pesmu. Kako priča kaže, “Sweet Home Alabama” je izvorno zamišljena kao odgovor na Neila Younga. Ronnie Van Zant, pevač Lynyrd Skynyrda, bio je veliki obožavaoc Youngove muzike, ali bio je zatečen Youngovim pesmama iz ranih 70-ih “Southern Man” i “Alabama”, koje su napale jug Amerike zbog svoje nazadne, rasističke prošlosti. Van Zant je na Youngove pesme gledao kao na zapaljive, nepravedne optužnice cele te regije. “Mislili smo da Neil puca na sve patke kako bi ubio jednu ili dve”, rekao je Ronnie nedugo nakon objavljivanja pesme.
Lynyrd Skynyrd bili su istinski i beskompromisni bend američkog juga, žestoki momci u svakom pogledu (spremni da se često i međusobno potuku, a potom sve dobro zaliju ’’Southernom“), legendarna koncertna atrakcija Juga koja je nastupala sa istaknutom zastavom secesionističke Konfederacije.
Big wheels keep on turning
Carrying me home to see my kin
Singing songs about the southland
I’m missing Alabama once again
And I think it’s a sin, yes
Well I heard Mr. Young sing a ballad
Well I heard old Neil put it down
Well I hope Neil Young will remember
A southern man don’t need him around anyhow
Sweet home Alabama
Where the skies are so blue
Sweet Home Alabama
Lord, I’m coming home to you
In Birmingham they rocked the governor (boo, boo, boo)
Now we all did what we could do
Now Watergate does not bother me
Does your conscience bother you?
Tell the truth
Sweet home Alabama
Where the skies are so blue
Sweet Home Alabama
Lord, I’m coming home to you
Here I come Alabama
Now Muscle Shoals has got the Swampers
And they’ve been known to pick a song or two
Lord they give me oh so much
They pick me up when I’m feeling blue
Now how about you?
Sweet home Alabama
Where the skies are so blue
Sweet Home Alabama
Lord, I’m coming home to you
Sweet home Alabama (Oh sweet home baby)
Where the skies are so blue (And the guv’nor’s true)
Sweet Home Alabama (Lordy)
Lord, I’m coming home to you
Yea, yea
Montgomery’s got the answer
Treći album – Nuthin’ fancy, objavljen 24. marta 1975., nastavlja jednako snažno započetu priču (donoseći meni posebno drage Saturday night special i On the hunt, kao i još jednu personalnu promenu – bubnjara Burnsa menja Artimus Pyle), kao i naredni, četvrti Gimme back my bullets (2. februar 1976.), snimljen uz pomoć grupe pratećih vokala – The Honketess, koji su činili: Leslie Hawkins, Jojo Bilingsley i Cassie Gaines (sestra budućeg gitariste benda Stevea Gainesa). Uzbudljive i razarajuće, u esencijalnom hard rock i ritam i bluz maniru, pesme poput: Tuesday’s gone, Call me the breeze, On the hunt, Searchin’ ili Gimme back my bullets, samo su još više učvrstile status benda, koji s pravom slovi kao jedan od najbitnijih u istoriji rokenrola. Nakon što se postavi pridružuje novi solo gitarista – pomenuti Steve Gaines, i nakon što snimaju još dva nezaboravna albuma – dvostruki koncertni One more from the road (1976.) i studijski (ispostaviće se i poslednji u prvoj, legendarnoj postavi) – Street survivors (17. oktobar 1977.), usledila je stravična tragedija.
Nema potrebe za brigom
Nema potrebe za plakanjem
Zato što ću doći kući uskoro
Da bi ti bila zadovoljna.
Znaš da sam tako usamljen
Osjećam da ne mogu dalje
I osjećaću se tako dobro, draga
Samo da te pozovem telefonom
Govorim
Oh draga, volim te
Šta više mogu reći
Oh draga, trebam te
Svakim danom sve mi više nedostaješ
Probudio sam se rano ovog jutra
I sunce je sijalo
Ja sam bio u želji i nadi
Mama, trebala bi biti u blizini
Pa, znaš da te trebam
Više nego zrak koji udišem
I samo ti pokušavam reći
Oh, koliko mi značiš
Pokušavam ti reći da te volim
Na svaki mogući način
Pokušavam ti reći da si mi potrebna
Mnogo više nego komad noge
Oh draga, volim te
Šta više mogu reći
Oh draga, trebam te
Svakim danom sve mi više nedostaješ
Tri dana nakon izlaska albuma ’’Street survivors“ (na čijem omotu se grupa pojavljuje u simboličnom, ispostaviće se i zloslutnom, plamenu), Lynyrd Skynyrd se vraćaju avionom sa koncerta u Grinvilu. Iznenada, pod nerazjašnjenim okolnostima (kako to često biva u tragičnoj istoriji rokenrola) avion se srušio u močvarno područje Misisipija. U tragičnom padu ginu pevač i lider benda Ronnie Van Zant, novopridošli gitarista – Steve Gaines i njegova sestra – Cassie Gaines, članica pratećeg vokalnog trija.
Train roll on, on down the line
Won’t you please take me far away?
Now I feel the wind blow outside my door
Means I’m, I’m leaving my woman at home
Tuesday’s gone with the wind
My baby’s gone with the wind again
And I don’t know where I’m going
I just want to be left alone
Well, when this train ends I’ll try again
But I’m leaving my woman at home
Tuesday’s gone with the wind
Tuesday’s gone with the wind
Tuesday’s gone with the wind
My baby’s gone with the wind
Train roll on
Tuesday’s gone
Train roll on many miles from my home
See, I’m riding my blues away
Tuesday, you see, she had to be free
But somehow I’ve got to carry on
Tuesday’s gone with the wind
Tuesday’s gone with the wind
Tuesday’s gone with the wind
My baby’s gone with the wind
Train roll on
Ahh on
‘Cause my baby’s gone
I’m riding my blues babe
Trying to ride my blues
Ride on train
Ride on train
Ride my blues babe
Goodbye Tuesday
Goodbye Tuesday
I mada je ostatak benda nekim čudom preživeo pomenutu tragediju, bio je to kraj benda ili početak južnjačke legende o jednom od najboljih southern sastava Amerike (uz jednako tragične The Allman brothers band), početak mita o jednom od najboljih gitarskih bendova svih vremena.
Desetak godina kasnije, predvođeni gitaristom Gari Rosingtonom, Lynyrd Skynyrd nastavljaju let svoje Free bird, praćen novim albumima i nastupima, kao i nizom novih personalnih promena (umire, nažalost, i gitarista Alen Kolins), ali, pesma više nikada nije bila ista. Sirova snaga, energičnost, emotivnost, tragika, silina i vrelina numera kao što su Call me the breeze, On the hunt, Searchin’, Sweet home Alabama ili pak Free bird ostale su u nedostižnim, snolikim visinama jednog nezaboravnog vremena koje više niko ili ništa nije umeo da vrati. Let slobodne ptice nastavio se u dušama svih onih ljudi koji su ih godinama unazad pratili i uživali u pesmama većim i od samog života – prateći svoje srce i ništa više…
Sweet home Alabama
where the skies are so blue
sweet home Alabama
lord, i’m coming home to you
Train roll on many miles from my home,
see, i’m riding my blues away.
Tuesday you see, she had to be free
but somehow i’ve got to carry on
Lord, i can’t change,
won’t you fly high, free bird, yeah!
by free bird Mici Zibi, mart 2015.
