Magia sutra 26
Izgovorom reči imaginacija prispeli smo na presudno mesto Magije sutra. Imaginacija je središnja reč sutre. Uspeh zavisi od toga u kojoj meri će čovek razumeti ovu reč.
Već je bilo reči o tome da religija, odnosno područje duha želi da popravi kvarnost duha.
Pokvareni duh je grešan duh; – bilo je reči i o tome da prirodne nauke, odnosno područje materije, želi da popravi pokvarenost tela. Kvarno telo je bolesno telo; – bilo je reči i o tome da metafizika i umetkost, odnosno područje duše, žele da poprave pokvarenost duše. Kvarna duša je poludela duša. Duh, materija, duša nisu posebno. Kao što ne postoji poseban razum, osećaj i volja, i ne postoji posebno greh, bolest i ludilo. Ali upravo zbog toga što nisu posebno, tri sveta imaju .sredinu.
Reč imaginacija znači: životna mašta. Životna mašta je ono što izrađuje čovekov životni plan. Plan je u svakom slučaju plan spasenja. Zato Magija sutra ne polazi od života (koji može biti oduzet), nego od spasenja (koje ne može biti oduzeto). Jer spasenje nije u službi života, nego je život u službi spasenja. Moje spasenje je važnije od mog života.
Životni plan (plan spasenja) imaginacije je u svakom slučaju vizija. Ova vizija ima povratno dejstvo na čoveka, i povratno dejstvo čarolije jeste uverenje (raspoloženje) koje se naziva telo spasenja, jer vizija spasenja, i to u obliku žene, stanuje u ovome telu (obličju). Telo kvarne i slomljene vizije spasenja prikazuje se u obliku veštice, telo čiste i prozračne vizije spasenja u obliku nevine devojke. U ovome oličavanju ispoljava se znanje koje se poistovećuje sa čovekovim planom spasenja i uzima obličje njegove vizije.
Jer čovek postaje ono što se nalazi u žiži njegove vizije. Anima est ubi amat. Drevne velike knjige, naročito egipatska Pert em heru i tibetanska Bardo Todol temeljno otkrivaju ovu bezgraničnu osetljivost čoveka za vizije i njegovu sposobnost za preobražavanje.
Imaginacija je ono mesto gde čovekova duša čuva svoj plan spasenja u vidu vizije, i na ovoj viziji izgrađuje svoj život, odnosno formira sebe prema planu spasenja. Znači priprema životnog plana nije delo duha, drugačije rečeno nije racionalna, za spiritualizam nema mesta. Ali priprema životnog plana nije ni delo tela, drugačije rečeno nije instinktivna, za materijalizam nema mesta. Čovek stvara životni plan sa svojim egzistencijalnim središtem, i to sa svojom imaginacijom (životnom maštom). Ova imaginacija nije posebno razum i posebno osećaj i posebno volja, nego je jedinstvo i središte toga, vizionarski zanos i eksplozivna munja slike, na koncu elementarni primordijalni tvorački akt.
Svet duha Beme naziva magijskim svetom. To je mesto natčulnih sila (volje, snage, δυνάμειo kako kaže apostol Pavle). Svet duha je natčulan, to je svet čistih dejstava, predstava, koje Kits naziva viewless wings, nevidljivi let. Svet materije, po Bemeu, jeste svet čarolije (čuda). To je omamljujuća nemoć i bezobličnost. A priroda je sredina između magije i čarolije, gde se susreću čista moć magije i nemoćna pasivnost čarolije, ali se ne izjednačavaju u svojoj neutralnosti, nego eksplodiraju (Beme to naziva munjom). Posebno su neme i magija i čarolija. Njih dve zajedno su eksplozija. Munja, odnosno reč, odnosno grmljavina.
Ova grmljavina je početak: “U početku beše reč … “
Ne misao, ne čin, nego slika = reč.
Reč – slika – (prizor, vizija) – predstava – gradi – sposoban – sposobnost – zamisao – načinjen – izgrađen.
Svojom sposobnošću samog sebe gradi’ po svom liku.
Imaginacija je mašta (sposobnost, obrazovanje).
Život se priprema u imaginaciji.
Na ovom mestu, međutim, treba dodati informativnu primedbu da niko ne treba da veruje u vaspostavljanje one primordijalne rajske situacije iz koje je ispao prvi čovek, i o kojoj religije tako mnogo vole da govore. Ko svoj životni plan (plan iskupljenja) stavi u ovakvu službu, počinio je grešku. Objavljenje nikada ne govori o vaspostavljanju raja (koji je postojao na začelu početka), naprotiv tovori o Božijoj državi koja će doći na kraju vremena kad se ispuni broj sveta.
To je Novi Jerusalim Apokalipse. Razlika između dva spasa jeste ona koja postoji između početka i kraja, odnosno između Vrta i Grada, razlika koja postoji između Jedinke i Čovečanstva. Rajsko spasenje se izgubilo u lomu čovekovog bivstva, i nenadoknadivo je, i nalazi se iza nas, i propast je nepopravljiva. Spasenje Božije države (Jevanđelje) jeste otvorena kapija iskupljenja, koja se nalazi pred nama i u njenoj realizaciji će se potencirati spasenje rajskog vrta.
Raj i Božij a država nalaze se u međusobnom odnosu kao svet Stvaranja i Iskupljenja. A u iskupljenju, kao što kaže Bader, Bog je morao dublje da primeni svoje sile, nego u stvaranju. Plan spasenja mora da bude u znaku iskupljenja.
Bela Hamvaš
