Magia sutra 81-82
81. Prosvetli se u onoj meri
Ova praslika (ime) pojavila se svakome u objavljenju, i od čoveka zavisi da li će je pojačati u središtu svoje imaginacije, ili će je poremetiti. Ako je pojača, on realizuje sebe samog (svoje ime). Ako je poremeti, on samog sebe dalje kvari, odnosno samog sebe čini sve više grešnim, luđim i bolesnijim.
82
U kojoj se meri ostvari Zadatak jeste: videti (upoznati: treba saznati potpunu celinu stvarnosti).
Kako gledati sve jasnije?
Tako ako očistim ogledalo.
Čišćenje ogledala ne može se odvojiti od čišćenja pogleda očiju. Kako čistim ogledalo? Ne brkam, nego poistovećujem. Znači: ako počinim greh (ludilo, bolest) treba da kažem da sam počinio greh. Ali: ne želim da počinim greh (u meni postoji volja, ali nema izvršenja dobrog). Šta onda da učinim da ne bih počinio greh?
1. počinio sam greh,
2. grešan sam (budno poistovećenje),
3. budno poistovećenje pokreće u meni suprotni proces (oslobađanje suprotnosti). Jer jedno svojstvo nastaje u drugome, s ukusom prethodnog svojstva (Beme to naziva inqualiren).
4. na sred srede osećanja krivice pojavljuje se vrlina,
5. ispravan sam (budno poistovećenje). Obično se veruje da se time proces okončao. Nije. Jer ako ostavim ovakvu situaciju, na sred srede vrline opet se javlja klica greha, i tamo sam gde sam i bio. Tek večno lutanje iz jednog u drugo. Moram da se uzdignem izvan (iznad) ove situacije. I to:
6. i grešan sam, i čestit sam (budno poistovećenje),
7. znači nisam ni grešan, niti sam čestit, nego slobodan,
8. slobodan sam (budno poistovećenje),
9. imam izbor i postupam prema svojoj odluci. Jer ono što hvatam, uhvatilo je mene. Dok ne mislim o sebi, ne-mišljenje me je uhvatilo (ludilo, avidja). Kada počnem da mislim, hvatam svetlost i svetlost hvata mene. U svetlucavoj svetlosti počinjem da vidim (vidja “…viđenje treba da smatraš za osnovu sreće”;. Vidim, dok držim greh, greh drži mene. Pustiti. Dok držim vrlinu vrlina drži mene. Pustiti. Jer u grehu klija vrlina, u vrlini greh, kao što na vrhuncu dana, kada je sunce u zenitu, na sred srede svetlosti nastaje malena tamna tačka, ona sve više raste, sve više raste i širi se na zemlji, i raste tama, i u ponoć, u sred srede noći nastaje malena svetla tačka, i ona sve više raste, i opet će biti dan i podne. Ako držim slobodu, onda sloboda drži mene, i onda sam slobodan. Nalazim se izvan igre, odnosno tada sam stupio u nju kao ozbiljan učesnik. Zato je jedino ispravno ako držim slobodu.
Bela Hamvaš
