Magia sutra 47.
Poistovećenje i brkanje – što je samo drugi izraz za viđenje i privid.
Može li biti sposoban za spasenje takav život- ni plan koji se sastoji od grehova besprekorno preobučenih u vrline, i u čijoj osnovi se krije, potisnuto i skriveno, neprepoznatljivo i pritajeno, tama i bolest i greh i čopor neposvršavanih pitanja i zloba, licemerje, plahovitost, zavist, ljubomora, gramzivost, podmuklost? Ko živi ovakvim životnim planom, a povrh toga posebno uveren da to tako i valja, on pothranjuje jednu vrstu ludila koju hindu baština naziva abhimana, Beme turba. Nečistota iz koje može da izvire samo greh, ludilo i bolest. To je svet opsene (privida). Nije pravi, prazan je i zaludan, tašt i besmislen. Sama pobrkanost. Pozitivne vrednosti spasenja (u ludilu) čovek brka s negativnostima. Čovek na ovakve stvari potroši život, i to je prilična nevolja, ali potroši i spasenje, i to je nenadoknadivo.
U delatnoj primeni budnosti moram da naučim, prvo, da sebe ne pobrkam s nekim prividom, drugo: da sebe poistovetim sa stvarnošću. Dve delatnosti nikada se ne odvajaju jedna od druge.
Kako da razlikujem stvarnost od privida?
Bela Hamvaš
