Magia sutra 1
Važno je ne objavljenje učenja, nego preoblikovanje sudbine
Sudbinski poredak ovaj put znači treba ovako uspostaviti: prvo je reč, drugo je misao, treće čin. Reč je zato na prvom mestu, jer, zna se, nema misli bez reči. Ali naročito zato što reč (objavljenje) postoji još pre nego što postojim ja. Reč u svakom slučaju daje objavljenje. A o tome šta je to što daje, ne može biti sumnje. Ali ako misao samo prihvati i zadrži reč, samo je briga i misao. Da bi reč postala čin, treba je ostvariti (kriza, zamena). Tu se krije teškoća. Znamo šta treba činiti, ali ne raspolažemo snagom ostvarenja. Neposredna veza između reči i čina se prekinula i preseca na pola naš život. Na strani misli postoje neuspele ideologije koje, čak i kad bi htele, ne mogu računati na čovekove sposobnosti realizacije. A na strani čina histerični činioci koji značaj svojih činova, čak i kad bi hteli, ne mogu da otkriju.
(Beleška: Dok radim, kaže apostol Pavle, ne razumem. Jer ne činim ono što želim, nego ono što mrzim … U meni postoji htenje, ali ne izvršenje dobra. Jer ne činim dobro…Ja bedni čovek! Šta će me osloboditi iz tela smrti?)
U početku postoji reč; reč treba da postane čin. Između reči i čina nalazi se misao u kojoj reč treba da se pretvori u odluku . Znači u početku postoji reč koja se u misli pretvara u odluku i probija se u čin. To je “Neka bude” (Fiat).
Odvažnost za odluku posebno treba učiti.
A na pitanje: Šta činiti ako su reči krupnije i misli brojnije da bi se mogle realizovati odgovor je sledeći: prividno odista ima mnogo više misli nego što ih se može realizovati i reč su brojnije nego što se mogu ostvariti, ali ovaj privid izaziva samo to što smo mi zbog provalije između reči i čina (nejaka odluka) uvek dužni (briga), i što raste broj nerealizovanih reči (misli): Ovo dugovanje se može odraditi.
Ako neko svoje misli s namernom odlučnošću redovno realizuje, posle izvesnog vremena će se osloboditi dugovanja. Jedno je sigurno: prednost ne može da pribavi, i nikada neće ostvariti više nego što je zahtev reči. To nije moguće već i zbog toga jer u ispravnom životnom poretku reč, misao i čin se ne odvajaju.
Bela Hamvaš
