Magia sutra 27
Znači: ne život nego spasenje
Kaže se da je centralna reč osamnaestog stoleća priroda. To je reč koja je progutala sve ostale. Priroda je ‘bila uzbuđenje i zanimljivost i dubina i poslednji smisao. ‘
Centralna reč devetnaestog stoleća jeste život.
Reč nauke i reč poezije. Reč svake bitne misli i svakog velikog mislioca. Cilj istraživanja i strasti. Lozinka: živeti.
Dvadeseto stoleće je pokušalo da i dalje održi život u centru, ali je neopozivo doživelo krah. Život se istrošio i užasno oplićao. Izgubio je svoj smisao. Istanjivanjem egzistencije je postao je puka mrlja ulja na površini okeana.
Reč život više ništa nije znala da objasni.
Ohladila se i osiromašila. Život kao baza se iznutra izjeo i nestao. Puki život danas nije ništa drugo do jedna vrsta nesvesne omame. Ko god živi na licu mu je tuga praznine i razočarenja, zalud sudeluje u mladosti i ekonomiji u uživanjima i udobnostima, u povlasticama i odličjima, u slavi i trijumfima. Ko god živi, on sanja. Vera da je život apsolutno dobar dovela je do užasavajuhih posledica. Znamo: ko spasi svoj život, može izgubiti nešto što je važnije od života. Granice ljudske egzistencije ne mogu da se suze na svetovni život, ali ako neko to ipak učini, doživeće krah. Doslovce je takav slom doživelo celokupno slavljenje života prošlog veka, i usledilo je potpuno razočaranje u puki život. Kad bi čovek njihove vrednosti želeo da proširi na današnje vreme, pesnici i mislioci, kao Gete i Niče, bili bi nezanimljivi, naučnici, kao Darvin i Spenser, smešni. Za puku ovostranost sveta, što život jeste, ispostavilo se da je okvir unutar kojega nema ništa. Život je dotle istinski prisutan dok čovek je čovek u nedostatku. Sehnsucht, das grosste Gluck des Menschen – kao što kaže Gete, suština života je žudnja jer je on sam po sebi prazan. Leben ist kein Wesen, sondern Begierde des ‘Wesens – život nije supstancija nego glad za supstancijom, piše Bader. Životom se ne može zasititi. Život se ne može završiti.
Život se ne može zadovoljiti. Puki život je osećaj nedostatka i žeđi za nečim što nije život, nego hrana i piće i sadržaj i supstancija.
Život je uzbuđenje i nemir i prohtev, koji jedu glad i piju žeđ i sanjaju o snu. Ono što je samo život i ništa drugo, omamljenost senzacijama, to je život onih koji samo žive.
Pohlepnost je pokušala da ga raspali, ali nije išlo. Postajao je sve siromašniji i prazniji i besadržajniji i omamljeniji. Na koncu je usledila velika inflacija života. Život u masi. Veštački odgajen insekt koji se drži u svetu snova.
Pohvala života dovela je dotle da nema ništa jeftinije nego što je baš život.
Bela Hamvaš
