Magia sutra – 43
43. u kojoj je sve poremećeno
– jer u turbi nije posebno polomljen neki deo (parcijalni objekt), nego celo. Ovde nastaje onaj korak sofijatičnog mišljenja koji kaže: vaspostavljanje normalne egzistencije treba otpočeti na onoj tački gde je ova egzistencija postala abnormalna. Gde? U imaginaciji. Kako mogu da ostvarim verodostojnu i celu egzistenciju? Na taj način što u svoju imaginaciju, uz svoju celovitu stast i volju, uz zanos i uživanje i žudnju za spasenjem, smeštam sliku normalnog (verodostojnog) čoveka.
Razlika između sveta baštine i iskupljenja jeste što je za baštinu normalan (verodostojan) čovek rajski (zlatnodobi, edenski) čovek, čovek početka, Adam. Onaj ko traži iskupljenje, on zna da se zlatnodobno bivstvo ne može vaspostaviti (reintegracija u ovom smislu je izgubila značenje), nego treba ostvariti (realizovati) svet iskupljenja, a čovek sveta iskupljenja nije čovek početka, nego kraja, a to je bogočovek (Hristos).
Bela Hamvaš
