Magia sutra 13
Sloboda nije društveni i nije moralni i nije psihološki i nije naučni termin, nego egzistencijalni termin. Čovek nije slobodan u društvu, nije u moralnoj strukturi, u usmeravanju psihičkog života, fizički, odnosno nije slobodan u nekoj parcijalnoj objektivaciji celine (sve, ukupno) egzistencije, nego u celoj egzistenciji.
Greška je primenjivati slobodu na području parcijalne objektivacije. Ako čovek, na primer, svoju slobodu želi da ostvari u društvu, on pobrka mere. Primena slobode na području parcijalne objektivacije neizvodljiva je. Sloboda se može razumeti samo uz konstantno prisustvo celine egzistencije, i sloboda je primenljiva samo na celinu egzistencije. Ne kao fizičko telo, kao moralna ličnost. Nisam slobodno biće kao fizičko telo, kao moralna ličnost, kao član društva, kao mislilac, kao osećajan čovek itd., nego kao čovek koji živi u univerzalnosti egzistencije.
Sloboda nije ništa drugo do mera kojom mogu da izmerim perspektivu svoje egzistencije, odnosno prisustvo Celine, Sve i Ukupnost. Ko ograniči sebe, zatvara svoju perspektivu, isključuje jedan deo Celine, samog sebe lišava slobode. Ko otvori perspektivu, saznaje i ovladava Celinom, on je slobodan. Sloboda je ontološki pojam.
Najvažniji zadatak realizacije jeste pribavljanje i aktivna primena slobode.
Bela Hamvaš
