Ulazeći dublje, obalom, u Boku peške, kolima ili autom stiže se do manastira Savine, na putu u Zeleniku, pristaništa za izvoz bosanskog drveta i završne stanice bosansko-hercegovačke železnice.
Na istok od Ercegnovog priroda je sve bujnija. Na brdu se zeleni borova šuma, padinom vrtovi maslina, obalom parkovi vila. Gornji put, kroz lepu šumu, počinje od gornje tvrđave, do koje se penje stepenicama, i vodi obronkom brda u šumu manastira. On je samo za pešake, ali vanredan. Donji je za automobile, on prolazi kraj manastira i mnogih česama, što žubore, pred vrtovima kuća. Ispod njega najposle vijuga železnička pruga do Zelenike.
U divnoj šumi, sa vanrednim mestima za odmaranje i razmišljanje, beli se manastir Savina. Od osam pravoslavnih manastira u Boki, on je najlepši i najviše poštovan.
Manastir Savina, zidan nekad davno u tursko doba, obnovljen je god. 1694. Manastir ima dve crkve sazidane na terasi, sa koje se divno vidi dobar deo Boke. Manja crkva je vrlo stara, sva je iznutra živopisna. Naivne freske pokazuju rodoslov srpskih kraljeva. Ikonostas te male crkve vrlo je lep. Na jednoj maloj ikoni ima vanrednih minijatura, a na prestolu krasan narodni vez. Veća crkva građena je u doba mletačke vlade god. 1777. Liči na lepe katoličke crkve dalmatinskih ostrva.
Među mnogim relikvijama manastirskim, ikonama, odeždama, sudovima, knjigama, naročito je čuven krst sv. Save, o kojemu je pisao poznati engleski arheolog Džekson. Manastir ima i vanrednu biblioteku velike vrednosti, od rukopisa je čuvena (krmčija) zbirka kanona sv. Save.
Oko crkve su grobovi, pomoraca i kapetana. Sve je zaraslo crvenim i belim leandrima i visokim mračnim borovima i čempresima. Sunce se jedva probija kroz grane, manastir je sav beo, u večeru rumenom. Sva je okolina manastira vanredna a šuma i more ispod nje svako veče tiho, tako da se čuju i bubice kad zuje.
Pred manastirom, u šumi gde se o slavi manastirskoj slegne sav narod iz Boke, stoji spomenik mučenicima nacionalnim za vreme svetskog rata, koje su Austrijanci streljali.
Na bregu, preko puta manastira, diže se visoko antena radiografije. Sve je unaokolo tvrđava. Rt Oštra koji čuva ulaz u tesnac mora izgleda kao ogromna kamena baterija. Iza njega se plavi nebo i prevrću se laste.
Miloš Crnjanski
