Stajem na kraj
dugačkog reda
iza svih tih ljudi
što
imaju
živote
i vreme
kojim ispunjavaju
mehure
u kojima lebde
pokušavajući
da se isprave
zauzmu stav
pokažu
da još uvek mogu
dok plutaju
među stvarima
koje su im strane
kao i oni njima
a ne znaju
da će naići vetar
i oduvati ih
kao maslačak
koji su ostavili
kad su se igrali
u školskom dvorištu
a isčupali su ga
tek minut pre
Aleksandra
Leković