Milovan Kljajević – Trn
Odlomak iz recenzije Aleksandre Šarenac za zbirku poezije “TRN”
“Kada je A. Rembo napisao svoju čuvenu pesmu „Pijani brod“ imao je svega 16 godina i njome je nagovestio svoju sudbinu ukletog pesnika, kojeg će pesničke vode nositi, slaviti, lomiti i na kraju, pre nego što ga vinu u besmrtnost svetske lirike, zauvek odvojiti od pisane reči, iako je imao svega 21 godinu kada je napisao poslednji stih i zauvek okrenuo leđa poeziji. Šta je to toliko mračno i strašno u pesniku ili njegovoj projekciji sveta, što ga toliko uplaši da zauvek ućuti i okrene se stvarnom, ogoljenom životu ili je pak besmisao, ta guba, bolest koja zahvati dušu, krivac što se pesnik jednog jutra probudi pokraden i otrežnjen u svetu bez pesničkih slika? Ovim pitanjima bavi se i mladi pesnik Milovan Kljajević, koji se sa svojim pesničkim prvencem „Trn“ otisnuo u duboke i opasne vode pesničkog traganja. Istina, iako na početku svog pesničkog putešestvija, on se dosta zrelo bavi pitanjima smisla života, pokušava da zaviri u tajnu smrti, traga za sobom i svojim mestom u svetu, preispituje svoju ulogu pesnika, vidi spas u ljubavi… Vešto kroteći svoje misli i emocije u zvučne stihove, koji doprinose sugestivnosti njegove poezije, pesnik nas uvlači u svoj svet (be)smisla nad kojim vreba smrt koja je možda i spas, sloboda.”
____
Poslušaj
Zar nisi čula?
I Mjesec je sinoć zaurlao
Pa probudio sve one
Koji su ostali bez glasa
Da leže na tlu
U zagrljaju blata
Jer koji grli jače
Ponor sebi veći stvara
A Mjesecu je dosta
Pa je sam
Umjesto svih
Pustio najveći krik!
(Iz zbirke poezije “TRN”)
Otvorena Knjiga
Milovan Kljajević
