Samo da je njena ruka sklonila tu malu mrvu sa moga ramena, onde, na uglu puste ulice, na sredini toga veka, sve bi pošlo nabolje, odnosi bi se sredili, mržnja bi se utišala, pse bi prestali da tuku motkama, srednja temperatura porasla bi bar za malo – ali nije!, nije njena ruka došla do moga ramena, ona mrva ostala je tamo gde je i bila, ništa od predviđenih poboljšanja nije se ostvarilo, život je ostao kakav je i bio, nepopravljiv.
Bora Ćosić
