Noć je po beogradskim kotlinama ostavila gustu izmaglicu, koja ni sama nije znala šta hoće – da li da bude kiša, rosa ili slana. Sunce je bilo na “jedinici” i magla je još mogla da se zanosi. Medjutim, kad smo sunce uključili, najpre na “dvojku”, pa na “trojku”, magla je isparila, i evo našeg grada u lepom plavom jutru. Stari Beograd krenuo je u Novi, Novi u stari, kao i svakog jutra. Mostovi su puni automobila. I jedni i drugi misle da je bolje na drugoj strani. Kad utvrde da nije, vratiće se tamo odakle su pošli.
Na Autobuskoj stanici Beograd zatrazen je tajm – aut. Autobusi se okupili oko svojih dispečera i dogovaraju se da predju na presing.
Ratno ostrvo, kao kuče, otresa vodu u kojoj je doskora bilo. Bulevar Revolucije i ovog jutra teče nizbrdo. Žubore motori, grguću auspusi, cvrkuću kočnice. Sa obe strane procvetali crveni, žuti i zeleni semafori. Lepo letnje jutro.
Pre nego što će joj se desiti ono što ce joj se desiti, Sava se uvija i uspija, kao da joj je prvi put, kao da ne zna da je iza okuke čeka stari probisvet Dunav.
Vreme je za slatko i vodu, koji se još uvek služe samo u nerazvijenim i zaostalim delovima grada.
Na plavom tiganju neba, sunce na oko.
Duško Radović
Beograde, dobro jutro
