Autor: Gordan Brkić
Josip Broz Tito, oko toga valjda nema spora, bio je čelnik Komunističke partije Jugoslavije, vođa Narodnooslobodilačkog pokreta, doživotni predsednik Jugoslavije, jedan od tvoraca Pokreta nesvrstanosti. Imao je 16 najviših jugoslovenskih i 98 ordena i medalja koje mu je dodelilo 59 zemalja sveta, bio je počasni doktor sedam jugoslovenskih univerziteta.
Za samo jedan glas izmakla mu je Nobelova nagrada 1973. Međutim, i skoro tri i po decenije posle Titove smrti, o njemu se piše paralelna istorija koja intrigira javnost na prostoru nekadašnje Jugoslavije, ali od njega čini i svojevrsnu pop-ikonu. Povodom još jednog 25. maja, koji se odavno zvanično ne obeležava kao Dan mladosti, pokušali smo da skupimo najneverovatnije priče o Josipu Brozu. Toliko su neverovatne da se mogu smatrati običnim budalaštinama, koje niko ne demantuje…
Sin poljske grofice
knjiga „Tajni dosije – Josip Broz”
autor: Momčilo Jokić
Tito je bio vanbračno dete poljske grofice Marije Sobjeski, koja je imala imanje kod Segedina, i upravnika tog imanja Franca Ambroza, inače Jevrejina (postoje čak i tvrdnje da je otac bio austrougarski car Franjo Josip)… Jokić piše da je dete, nazvano Josip, dobilo odlično školovanje. Otac ga je, navodno, priznao tek kada je postao pitomac austrougarske vojno-obaveštajne škole u Pečuju, gde su se istovremeno našli i “pravi” Josip Broz, kao i Miroslav Krleža, te Adolf Hitler, koji je kasnije, zbog bolesti, napustio školu. Kada je pravi Josip Broz umro u martu 1913, načelnik škole je odlučio da Ambroz preuzme njegov identitet i od tada se on predstavlja kao rođeni Kumrovčanin.
Petnaest datuma rođenja
knjiga: „Tito, tajna veka”
autor: Pero Simić
Pero Simić, autor knjige „Tito, tajna veka”, tvrdi da ne postoji tačan datum rođenja Josipa Broza Tita, odnosno da se spekuliše o čak 15 datuma. Rođen je petog, šestog ili 12. marta, ili prvog, 7. ili 25. maja 1892. u Kumrovcu, 10. juna iste godine, ili 6. februara, 6. marta, 7. ili 25. maja 1893. Ili nekog nepoznatog dana i meseca 1890, ili nepoznatog dana i meseca 1893, nepoznatog dana i meseca 1894, ili 25. januara neke nepoznate godine. Simić tvrdi da je većinu ovih datuma Josip Broz sam saopštavao ili upisivao u svoja dokumenta. Autor knjige dodaje da je Tito koristio oko 70 pseudonima i imena u periodu konspirativnog rada, odnosno pre dolaska na vlast u Jugoslaviji.
Kaznena ekspedicija na Srbiju
publicista Pero Simić
Tito je postao austrougarski vojnik 1912, završio je podoficirsku školu i dobio je čin kaplara. Neki autori tvrde da je na početku Prvog svetskog rata kao vojnik 25. puka 42. Vražje divizije učestvovao u napadu na Srbiju. Ova divizija je počinila velika zverstva u Zapadnoj Srbiji. Vladimir Dedijer pisao je da je Tito sa svojim pukom stigao samo do granice sa Srbijom, kao i da je tvrdio kako je „izbegavao sudbinu da se kao Hrvat i socijalista bori protiv svoje braće i drugova, srpskih radnika i seljaka”. Na drugom mestu Dedijer je zabeležio da je Tito u Srbiji vršio antiratnu propagandu, zbog koje je navodno bio zatvoren u Petrovaradinskoj tvrđavi. Međutim, Pero Simić tvrdi da je Josip Broz zbog hrabrosti na srpskom ratištu čak dobio i odlikovanje, kao i čin starijeg vodnika, najveći rang koji je mogao da dosegne podoficir.
Mason od 1928.
navodna izjava slikara Dragana Maleševića Tapija
Slikar Dragan Malešević Tapi, koji se deklarisao kao mason, navodno je rekao da je Tito još 1926. primljen u masonsku ložu „Libertas“. A Vinston Čercil ga je u Napulju tokom susreta 1944. unapredio u viši stepen i od tada kreće njegov munjeviti uspon u politici. Tada je Brozu rečeno da je u istoj ravni sa kraljom Rezom Pahlavijem i sa svim drugim vodećim političarima. Da je Josip Broz bio štićenik Vinstona Čerčila, dokazuje se podatkom da ratni premijer Velike Britanije u svojim memoarima na preko 3.000 strana rat u Jugoslaviji pominje na samo desetak strana, a Tita na čak dve.
Azil u Švajcarskoj 1948.
knjiga: „MI 6 – Istorija 1909-1949″
autor: Kit Džefri
Nedavno je u Beogradu predstavljeno srpsko izdanje knjige “MI 6 – Istorija od 1909-1949”, inače, uglednog istoričara Kita Džefrija. Ono što je najviše izazvalo pažnju domaće javnosti jeste podatak koji je objavljen u ovom delu: Josip Broz Tito obratio se švajcarskim vlastima za azil 1948. godine, strahujući da će zemlje Istočnog bloka predvođene Sovjetskim Savezom napasti i anektirati Jugoslaviju. Turbulentna dešavanja polovinom 1948, prevashodno na liniji Beograd – Moskva, koja su, između ostalog, dovela i do masovnih hapšenja pristalica Staljina i internacije. Podsetimo, to je vreme sukoba Tita i Staljina kada se u Jugoslaviji strahovalo od sovjetske invazije.
Augustinčić „kriv” za Goli otok
knjiga: „Titova poslednja ispovest”
autor: Vijenceslav Cenčić
Hrvatski novinar i publicista Vijenceslav Cenčić objavio je knjigu “Titova poslijednja ispovjest”, koja je nastala na osnovu svedočenja Josipa Kopiniča, Titovog bliskog saradnika i njegove ratne “veze” sa Moskvom. Pored raznih neverovatnih podataka u knjizi koju mnogi osuđuju kao falsifikat, Tito je navodno svom sagovorniku rekao da su za zatvaranje pristalica Informbiroa na Goli otok najviše odgovorni Stevo Karajičić i vajar Antun Augustinčić. Navodno, njih dvojica su ubedili Edvarda Kardelja da na tom ostrvu ima vrlo kvalitetnog mermera za Augustinčićeve skulpture, a kako je trebalo sve “ibeovce” izolovati na jednom mestu, Kardelj je odlučio da se na Golom otoku susreću dve koristi. Tito je, inače, navodno rekao i da je iz Slovenije na to ostrvo poslato samo 150 “ibeovaca”, za koje će se ispostaviti da su uglavnom bili radnici iz Bosne i Like.
Pretnja Staljinu
knjiga: „Atentati na Tita”
Autor: Vjenceslav Cenčić
Riječki novinar i publicist Vjenceslav Cenčić u knjizi “Atentati na Tita” ističe da je Josip Kopinič Mali u aprilu 1948. pisao Titu: “Prijatelju, čuvaj se njihovog čoveka u Zagrebu. Njemu je Staljin dao nalog.” Tito nije verovao Kopiniču, ali ni Ivanu Stevi Krajačiću kada mu je mesec dana kasnije priznao da su mu Staljin i NKVD naredili da ga on lično ubije. Bilo je to u vreme kada je Tito posetio Zagreb i pozvao Krajačića na vožnju automobilom u Samobor. Pred dolazak u mesto, Tito je skrenuo s puta i rekao mu: “Evo, Štef, izvrši Staljinov nalog.” Navodno, posle Staljinove smrti u njegovom radnom stolu pronađena je Titova poruka: „Druže Staljine, prestani slati svoje agente u Jugoslaviju s nalogom da me ubiju. Uhvatili smo već sedmoricu tvojih ljudi koji su nameravali da to učine. Ako se to ne obustavi, ja ću biti prinuđen da pošaljem čovjeka u Moskvu i, ako to učinim, neće biti potrebno da šaljem drugog.”
Špijun CIA
knjiga “Tito i CIA”
autor: Darko Belušić
Iako je Ambasada Sjedinjenih Američkih Država u Beogradu otvorena 1945, prvi ambasador te zemlje u punom smislu stigao je u glavni grad Jugoslavije sredinom jula 1947. godine, kada je formirana CIA. Ambasador Kavandiš V. Kenon imao je više susreta sa Titom, to nije tajna, naročito posle sukoba Jugoslavije sa SSSR-om i Kominternom. Međutim, zagrebački istoričar Darko Belušić tvrdi u knjizi “Tito i CIA” da je jugoslovenski maršal 1950. tajno boravio u strogo čuvanom kampu CIA u Kanadi. Neki autori tvrde da je Josip Broz, zapravo, bio “američki čovek”, odnosno saradnik Centralne obaveštajne agencije.
Poslao Amerikance na Mesec
film: „Hjustone, imamo problem”
autor: Žiga Virc
Slovenački režiser dokumentarnih filmova Žiga Virc uzburkao je pre dve godine javnost svojim filmom „Hjustone, imamo problem”, u kojem je izneo neverovatnu tvrdnju da su Sjedinjene Američke Države prestigle Sovjetski Savez u svemirskom programu i poslali svoje ljude na Mesec pošto im je Tito prodao tehnologiju koju je razvila Jugoslavija. Navodno, u vojnoj bazi Željava, pod šifrom „Objekat 505″, izgrađen je najveći podzemni svemirski centar u Evropi u kojem je Jugoslavija od 1948. vršila eksperimente na osnovu naučnog rada Hermana Potočnika iz 1928. „O problemu svemirskog leta – raketni motor”, kojim su postavljeni temelji kosmičke tehnologije. U martu 1961. godine Jugoslavija, na čelu sa Josipom Brozom Titom, prodala je u tajnosti čitav program Sjedinjenim Državama. U zamenu, Broz je dobio podršku Bele kuće, kao i značajnu finansijsku nadoknadu. U filmu se, između ostalog, navodi podatak da je u jednom trenutku na jugoslovenski račun uplaćeno dve i po milijarde dolara.
Kletva iz bolničke sobe
knjiga: „Titova kletva”
autor: Dejan Lučić
Dejan Lukić, autor knjige „Titova kletva”, koja je drugi tom knjige „Teorija zavere”, navodno je pokušao da pronađe nestalo dete rođake koja se bavi politikom i bliska je Tomislavu Nikoliću. Išao je i kod vidovnjaka, a jedan hodža mu je navodno rekao: “To je Titova kletva! Dete je živo… U pitanju je politička ucena, onih koji su bili iza Tita”. Prema Lukiću, bolnička soba u Ljubljani u kojoj je Tito boravio bila je ozvučena, pa su snimljene njegove reči: „Po Jugoslaviji vam svako dobro bilo, od svakog iz sveta novce dobijali, a cveće i vence svojoj deci nosili, dok od mene sva zla zaboravili! Vatreno kolo igrali. Cigane dobili, iz aviona vam poklone bacali, stranci vam komande izdavali, vojsku nemali, dok od mene sva zla zaboravili, a u zvezde me kovali. Četrdeset godina se svi jadom napijali i mene – prizivali!“
Rođen i umro kao musliman
navodni nikada objavljeni intervju sa Hamdijom Jusufspahićem
Dnevni list Pres iz Beograda pronašao je navodno u arhivi Radio Beograda nikad objavljeni intervju sa muftijom beogradskim Hamdijom Jusufspahićem, koji je, kako je preneo list, rekao: „ Kada je umro Tito, ja i ambasador Alžira Abdul Hamid Adžali smo zajedno išli da se upišemo u knjigu žalosti. Taman kad smo došli tamo, odmah nam je prišao Berislav Badurina, valjda se tako zvao, njegov šef kabineta ili lični sekretar. I on priđe meni i kaže: «Čestitam vam». «Šta mi čestitaš, pobogu brate? Čovek je umro, što mi čestitaš?» «Umro je u vašoj veri!» «Šta?», zaprepastio sam se ja. «U vašoj veri. Umro je čitajući Kuran. Kuran je treći put čitao…”, rekao je navodno Jusufspahić, koji je tom prilikom pitao i što da radi sa tim saznanjem, na što mu je Badurina odgovorio: “Da znate to, i ništa više. Videćete kad bude sahranjen. Biće samo ime i prezime, godina rođenja i godina smrti, jer tako se muslimani sahranjuju.”
