Originalni / međunarodni naziv: Disobedient
Režija: Mina Đukić
Scenario: Mina Đukić
Uloge: Hana Selimović, Mladen Sovilj, Danijel Sike
Zemlja produkcije: Srbija
Trajanje: 106 min
Jezik: srpski
Festivali: Sandens 2014
IMDB: 7.5/10
Leni i Lazar bili su najbolji prijatelji u detinjstvu. Kada se Lazar vrati sa dugih putovanja po inostranstvu kako bi prisustvovao očevoj sahrani, Leni želi da ponovo uspostavi kontakt sa svojom srodnom dušom. Iako su bili razdvojeni godinama, u pokušaju da pobegnu od svog stvarnog života odraslih osoba, kreću na biciklističku avanturu kroz predivnu, osunčanu prirodu. U svojoj neposlušnosti, Leni će morati da odluči da li je ovo oslonac na kojem će moći da izgradi svoj život.
Mina Đukić je režirala nekoliko kratkih filmova koji su nagrađivani na domaćim i međunarodnim filmskim festivalima. „Neposlušni“ joj je prvi dugometražni igrani film, prikazan premijerno na festivalu u Sandensu, a zatim i na drugim stranim i domaćim festivalima. „Neposlušni“ su zamišljeni kao road movie, ali pravi put se dešava tokom pokušaja glavnih junaka da ponovo uspostave odnos bežeći od odrastanja i očekivanja sredine.
Zarobljeni u detinjstvu
Piše: Dubravka Lakić
Debitantski dugometražni igrani film „Neposlušni” scenariste, reditelja, čak i producenta, Mine Đukić poseduje obilje neophodnih atributa zbog kojih se može smatrati umetničkim, autorskim filmom.
Beskompromisan u zamisli, sveukupnoj postavci i realizaciji, vrhunski i snimljen i dizajniran, film „Neposlušni” na srpskoj kinematografskoj sceni dodaje još jedan važan poen u korist najmlađe generacije naših filmskih stvaralaca. One (generacije), koja prilično hrabro odbacuje „utabane” estetske, žanrovske i tematske stereotipe i stvara sve čvršće obrise nečeg što se već sada može zvati novi srpski film. Pripadnici ove generacije možda od takvih svojih filmova neće napuniti stomake, ali će stvoriti ime i biti čisti pred sopstvenim umetničkim bićem. To je vredno poštovanja i dubokog uvažavanja.
U najkraćem, najbolju definiciju filma Mine Đukić daje glavna junakinja, koja odgovarajući u jednom trenutku na pitanje kakve filmove voli kaže: „Da je komplikovano, da se dešava u zabiti i da se vole.” Svega toga ima u „Neposlušnima” i u tom smislu ovaj film je pravi izazov za gledaoce. Sve one koji u bioskopski mrak budu ušli otvorenog uma i srca brzo će ih uhvatiti i očarati, pre svega svojom zapanjujućom vizuelnom snagom i lepotom, a onda i melanholijom i nekim čudesnim žalom za detinjstvom u kojem je bilo i lepše i drugačije i kojem još nije rečeno ono zauvek zbogom. One koji su sebe odavno prebacili na neke druge i drugačije, moguće je i sasvim ubrzane „kanale”, „Neposlušne” neće hteti ili neće umeti da stave na svoju listu voljenih filmova.
Film Đukićeve je svojevrsna romantičarsko-lirska pastorala, „roud muvi” u kojem se glavni, 24-godišnji junaci, voze biciklom kroz nestvarno lepe vojvođanske pejzaže proživljavajući sećanja i na svoje detinjstvo i „klinačku” ljubav. Leni (Hana Selimović) je devojka koja odbija da odraste iako je svesna da zrelost kuca na vrata. I dalje beži od svega što je plaši i sa čim ne ume da se suoči. Lazar (Mladen Sovilj) je njen najbolji drug iz detinjstva koji se posle mnogo godina vraća u provinciju (da sahrani oca) i u Lenin život, prihvatajući njenu igru zaustavljanja detinjstva na silu i neobično putovanje tokom kojeg će otkriti pravu prirodu svojih odnosa.
To je okvir za magično-realističku melodramu, u kojoj se uz neuobičajenu stilizaciju i paralelne flešbekove, osim ljubavi tematizuje i „smrt” detinjstva i odrastanje, suočavanje sa periodom zrelosti i majčinstvo. U svemu tome važno mesto zauzima Narator u različitim ulogama (Minja Subota), koji se direktno obraća kameri, ima zadatak da usmeri gledaoca na tokove priče, ponašajući se ponekad kao izveštač, kao direktni učesnik ili komentator zbivanja, ali nikada „smetalo”. Naprotiv, on je korisni tvorac same priče o Leni i Lazaru. Na stranu i to što je legendarni Minja Subota i svojom pojavom i svojim kompozicijama i stihovima najpopularnijih dečijih pesama, na poseban i dragocen način „obojio” čitav film, načinivši ga dodatno autentičnim.
Iako su svi glumci u „Neposlušnima” u svojim ulogama tačni u odgovorima na rediteljske zahteve, u glumačkoj podeli ipak kao da nešto „škripi”. Možda zbog nedovoljne harizme između Mladena Sovilja i Hane Selimović. Selimovićeva jeste maestralna u prikazu emotivnih stanja mlade žene, ali u pojedinim krupnim kadrovima kao da je prerasla godište svog lika (24). Snimatelj filma Đorđe Arambašić zaslužuje posebno poglavlje u bilo kakvoj priči o ovom filmu. On ne samo da je ispratio viziju Mine Đukić, nego ju je i nadmašio. Sve pohvale!
http://www.politika.rs/rubrike/Kultura/Zarobljeni-u-detinjstvu.sr.html
