- I dalje u Sorentu. Oseća se „opet veoma loše… skoro očajno”. 10. aprila Re i Brener otputovali; dolazak bračnog para fon Zajdlic. Planovi da se oženi: „dobro, ali bogato“. Početkom maja: „oseća se sve lošije”; plan da „demisionira“. Odlazak iz Sorenta za Švajcarsku. Četiri nedelje na lečenju u Ragacu; preko leta u Rozenlauibadu: bliži odnosi sa frankfurtskim lekarom Otom Ajzerom. Krajem avgusta Overbeku: „Imam iza sebe jednu veoma bogatu godinu (po unutrašnjim rezultatima)’. Od prvog septembra Niče u zajedničkom domaćinstvu sa svojom sestrom; Peter Gast se pridružuje kao „prijatelj u pisanju spreman da pomogne”. Krajem decembra opšte Ničeovo stanje ponovo toliko loše, da mora da zamoli za oslobađanje od nastavnog delovanja na pedagogijumu. Raskid sa Fon Gerdorfom. Pojavila se knjiga Paula Rea Izvor moralnog osećanja. Primerak sačuvan u Ničeovoj biblioteci nosi posvetu autora: „Ocu ovog spisa sa najvećom zahvalnošću njegova majka.” Predavanja: u zimskom semestru: Religiozne starine Grka (6 slušalaca).
- Ljudsko, suviše ljudsko. Knjiga za slobodne duhove. – Kraj prijateljstva sa bračnim parom Vagner: u januaru Vagner šalje Ničeu Parsifala, u maju Niče Vagneru šalje Ljudsko, suviše ljudsko. U martu lečenje vodom u Baden-Badenu. U maju izlazi Ljudsko, suviše ljudsko: saglasnost Burkharta, Rea i Gasta; Rode „ne bez bolnog osećanja”. U avgustovskoj svesci „Bajrojtskog lista“ razdražen napad Riharda Vagnera („Publika i popularnost”). Brenerova smrt. „Čudna otuđenost mnogih poznanika i prijatelja”. Krajem juna okončanje zajedničkog domaćinstva; sestra se zauvek vraća majci. Početkom septembra u bernškom Obervaldu. Na jesen (ili u februaru naredne godine) nesrećan sestrin pokušaj da interveniše u Bajrojtu; popujući odgovor Kozime Vagner; sestra očito postaje persona non grata(najveći deo Ničeovih pisama Rihardu i Kozimi Vagner bio je uništen u kući Vanfrid). Za zimski semestar Niče je iznajmio jedan stan na obodu grada, kako bi mu put do univerziteta bio duži. Prisniji odnos samo sa bračnim parom Overbek. 18. novembra R. fon Zajdpicu:….Duboko narušeno zdravlje. Spolja gledano, taj život je kao život nekog starca…“ ; 29. decembra gospođi Baumgartner: „polumrtav od bola i iscrpljenosti“ . Predavanja: u letnjem semestru: 1. Hesiodovi Dela i dani (13 slušalaca), 2. Platonova Odbrana Sokratova (6 slušalaca); u zimskom semestru: 1. Grčki liričari (13 slušalaca), 2. Uvod u studije Platona (8 slušalaca).
- Ljudsko, suviše ljudsko. Knjiga za slobodne duhove. Dodatak: razna mišljenja i izreke. – U prvim mesecima se oseća „strašno”; za Uskrs uzaludno lečenje u Ženevi. Po povratku napad za napadom najžešćih bolova u glavi i očima; stalno povraćanje. Overbek poziva u pomoć Ničeovu sestru. Do Uskrsa prodato 120 primeraka prvog toma Ljudskog, suviše ljudskog. 2. Maja zahtev za otpust kod bazelskog predsednika uprave; uverenje o otpustu od 14. juna; za sledećih šest godina odobrenje penzije od 1000 franaka godišnje iz „Hojslerskog fonda” i 1000 franaka od „Akademskog društva”. Oproštaj sa Bazelom; prvi put sa sestrom u zamku Bremgarten kod Berna, posle na negovanju kod Overbekove tašte u Cirihu. Krajem juna prvi put u Gornjem Engadenu: „Osećam se kao da sam u zemlji obećanja” (24. Juna sestri); u avgustu Overbekova poseta; prijatelj isporučuje Ničeove bazelske prihode. Stalno novi teški napadi. U septembru sa sestrom u Huru. Posle toga u Naumburgu, u „zimi s najmanje sunca” njegovog života: „Bio je to moj minimum: tada je nastao Putnik i njegova senka”. Lektira: Gogolj, Ljermontov, M. Tven, E. A.Po. Krajem decembra dirljiva prepiska sa Rodeom; 28. decembra Overbeku: „Juče jedna opasno duga nesvestica”; nasuprot tome, oproštajna i pisma zahvalnosti od 31. decembra do 16. januara sledeće godine, upućena „ljubljenoj sestri“ nisu prava. Te godine 118 dana sa teškim napadima.
- Putnik i njegova senka. – U januaru duga poseta Paula Rea u Naumburgu. 12. februara put za Bocen, odatle posle nekoliko dana za Rivu na jezeru Garda. Ovde susret sa Peterom Gastom. 12. marta sa Gastom za Veneciju (do kraja juna); od tog boravka posebna ljubav prema Veneciji; čitanje Kasnog leta [roman Adalberta Štiftera]. U julu i avgustu u Marijenbadu: „Žestoko rijem u svom moralnom rudokopu”; čita Merimea i Sent-Beva. Često sanja o Vagneru. Reči pune slutnje o sestri: „Ali, Lama! Kako trijumfuje nad svetom, preobražavajući se u različite životinje! Na kraju ona je postala svoj brat, koji se odriče sveta… premala i neugledna životinjica!” – U septembru ponovo u Naumburgu. 8. oktobra, preko Frankfurta, Hajdelberga, Bazela (lepi časovi sa Overbekom), Lokarna, za Strezu na jezeru Mađore. Tamo ponovo nekoliko nedelja u najgorem stanju. Prva zima u Đenovi: „usamljenost potkrovlja”; i dalje se bedno oseća.
- Jutarnje rumenilo. Misli o moralnim predrasudama. – Teška zima, bez peći, „često sa skočanjenim udovima” (22. februara Overbeku); „teško da će ikad više proći glavobolje“. Krajem aprila sa Gastom u Rekoaru kod Vićence. Gast svira Ničeu svoju kompoziciju kao uvertiru za Šalu, lukavstvo i osvetu, Niče otkriva Gasta kao muzičara. 31. maja Gastov odpazak. Od 4. jula do 1. oktobra prvi boravak u Sils-Mariji: „Ne znam ništa što bi bolje odgovaralo mojoj prirodi od tog parčeta zemlje na visiji“. Čita Spinozu (ili Kuna Fišera o Spinozi?). U avgustu „misao o večnom povratku istog“. 18. septembra očajnička izjava Overbeku. Opšte stanje: „Zastrašujuća promena stanja“ (14. oktobra Overbeku). Od početka oktobra ponovo u Đenovi; u novembru po prvi put sluša Bizeovu Karmen. Dugo pismo sestri (uz izvinjenja saglasnosti) od 29. novembra je falsifikovano. U decembru obnova prijateljstva sa Fon Gersdorfom.
- Idile iz Mesine. – Vesela nauka. – I dugo pismo sestri od 22. januara je falsifikovano. U februaru poseta Karla Rea u Đenovi: „Nije lako ostvariti okrepljujući odnos“. „Čudni apostol”, Bernhard Ferster, Ničeov kasniji zet, drži u Berlinu javno predavanje o Ničeu (Niče u martu Overbeku). Čita Roberta Majera. Rodeovo otuđenje. Obnova prepiske sa M. fon Majzenbug. 13. marta Re putuje za Rim gde kod M. fon Majzenbug upoznaje Lu Salome. 29. marta Niče putuje jednim sicilijanskim tovarnim jedrenjakom od Đenove do Mesine; tamo ostaje do 20. aprila. Na poziv M. fon Majzenbug i Rea Niče konačno dolazi u Rim, gde ga njih dvoje upoznaju sa Lu Salome. Niče se (kao i Re) zaljubljuje u dražesnu i veoma visprenu mladu Ruskinju. Pismo sestri (Rim, kraj aprila), veoma skeptično u pogledu Lu je falsifikat. Putovanje sa Reom, Lu Salome i njenom majkom za Ortu. Od 8. do 13. maja u Bazelu kod Overbeka. 13-16. maja sa Lu Salome i Reom u Lucernu (zajedno se fotografišu); poseta Tribšenu. 23. maja do 24. juna: Naumburg; kraći boravak u Berlinu, nadajući se susretu sa Lu; razočaranje Grunevaldom. 25. juna do 27. avgusta Tautenburg: Ničeova sestra i Lu Salome 26. jula na praizvođenju Parsifala u Bajrojtu; 7. avgusta obe dolaze u Tautenburg. Prilikom tog zajedničkog boravka – Lu napušta Tautenburg 26. avgusta – Ničeov raskid sa majkom i sestrom. Ničeova sestra je svojim neprekidnim intrigantnim mešanjem u Ničeov dovoljno težak odnos sa Lu Salome i Paulom Reom svog brata skoro naterala na samoubistvo; ona je u vezi sa tom aferom u mnogim izjavama, sa svojom mržnjom koja je sve iskrivljavala, ako ne i falsifikovala, doživotno pratila Lu Salome (kasnije gospođu Andreas) i Paula Rea, i pokušala da osumnjiči bračni par Overbek, koji su nastojali da utiču umirujuće i da raščiste stvari. Svi dokumenti sačuvani u Getingenu i Bazelu ukazuju na to da za svu zbrku godina 1882/3. „krivicu” najpre snosi – sit venia verbo – sam Niče: zbog nedostatka iskrenosti prema sebi samom i prema glavnim učesnicima, kao i zbog slabosti u odnosu prema sestrinim ekscesima. Sigurno je da su odnosi bili dosta teški: Re i Niče su ponudili Lu Salome brak, i obojica su bili odbijeni; prijatelj je postao rival, uprkos odbijanju srećniji rival; očekivana (zaista očekivana?) privrženica i adeptkinja postala je voljena – neuspelo voljena – i svakako nije bio lak „psihološki” zadatak da se devojka oko koje se uzaludno trudio ponovo preobrati u privrženicu. Ne ostaje ništa da se kaže o ličnosti Lu Salome: ona se u svom Osvrtu na život predstavila sa svom otvorenošću koja se samo može poželeti; i o Paulu Reu se tamo i u komentaru Ernesta Pfajfera nalazi – mislim – sve što je potrebno.] Kraj avgusta u Naumburgu; Niče komponuje za Lu Salome „Molitvu za život“ . Od sredine septembra beg od „naumburške vrline“ za Lajpcig; 17. Septembra kratka Overbekova poseta. Početkom oktobra Niče učestvuje na jednoj spiritističkoj sesiji. Poslednji put zajedno sa Lu Salome i Paulom Reom: Lu se otuđuje posle Ničeovog pokušaja da kod nje okleveta Rea. Gast dolazi u Lajpcig iz Venecije da bi uz Ničeovo posredovanje Nikiš svirao njegovu komičnu operu Šala, lukavstvo i osveta; Gast upoznaje Lu Salome i ona ostavlja na njega snažan utisak koji je doduše kasnije – kao i kod mnogih drugih – izbledeo. Krajem oktobra Lu Salome i Paul Re napuštaju Lajpcig. Niče 15. novembra putuje na Overbekov rođendan u Bazel, 18. dalje za Đenovu. Od 23. novembra do 23. februara sledeće godine u Rapalu: vreme nastanka prvog dela Tako je govorio Zaratustra. 24. Decembra prekid prepiske sa majkom. „Moj odnos prema Lu nalazi se na krajnje bolnom umoru”. Mišljenje: „Ta zima je bila najgora u mom životu”.
- Tako je govorio Zaratustra. Knjiga za sve i ni za koga. – Tako je govorio Zaratustra. Knjiga za sve i ni za koga, II. – Od 1883. do 1888. Leti u Sils-Mariji, zimi u Nici; u prelaznim razdobljima u različitim mestima. Teška nesanica. 13. februara Vagnerova smrt. 23. februara do 3. maja u Đenovi; 24. marta Gastu: „Zimu kao što je bila ova, neću opet preživeti”; istog meseca Overbeku: „Ne želim svoju majku, a postajem neveseo kada čujem glas svoje sestre; kad god sam bio zajedno sa njima, bio sam bolestan.” Od 4. maja do 16. juna u Rimu: pomirenje sa sestrom; povratak sa njom do Koma. Od 24. juna u Sils–Mariji. U avgustu sastanak sa Overbekom: nova katastrofa sa sestrom; duga Ničeova pisma sestri s početka avgusta i od 2. septembra (sa pričom o Lu i Reu), sestrini su falsifikati. Novo pomirenje sa sestrom (očigledno na račun bračnog para Overbek). 5. septembra putovanje za Naumburg; mučan boravak tamo: majka i sestra pritiskaju Ničea da se ponovo vrati na univerzitet: Naumburg nalazi da se Niče više ne druži sa „otmenim svetom”; osim toga, sestrina veridba sa gimnazijskim nastavnikom, vagnerijancem i političkim antisemitom, kasnijim „kolonizatorom“ dr Bernhardom Fersterom. Početkom oktobra (uz tri blagotvorna dana zadržavanja kod Overbeka u Bazelu) za Đenovu; odatle na jednu nedelju u Speciji, onda opet povratak u Đenovu. „Zdravlje neverovatno opalo“ (22. Oktobra Overbeku); istom, 27. oktobra: „Ne živeti u Nemačkoj i ne biti zajedno sa svojim rođacima.” Krajem novembra preko Vilafranke – nedelju dana boravak tamo – za Nicu. Prvo pismo Ničeu sa oslovljavanjem „najpoštovaniji majstore” (Niče pribeležio). Sestra “maltretira“ Ničea antisemitskim pismima (up. Niče Gastu 1. februara 1884); Ničeovo pismo sestri, zima 1883/4, koje se tiče „Fersterove poštovanja dostojne ličnosti” sestra je krivotvorila.
- Tako je govorio Zaratustra. Knjiga za sve i ni za koga, III. – Do 20. aprila u Nici. 2. aprila Overbeku: „Prokletu antisemitizam… uzrok je radikalnog raskida između mene i moje sestre“ ; 7. aprila Overbeku: „Dr Re i gospođica Salome, sa kojima bih rado želeo da ispravim nešto što je moja sestra učinila naopako”. Od 21. aprila do 12. juna kod Gasta u Veneciji: radost zbog Gastove komične opere Venecijanski lav. Ničeovo pismo sestri (o Zaratustri III) iz sredine juna je falsifikat; o pravom odnosu prema sestri v. pisma Overbeku od 2. i 21. maja: „Poslove sa svojim rođacima moram da skinem sa vrata – dve godine sam se iscrpljivao u najdobrodušnijim pokušajima da ih uredim i smirim, ali badava.” Od 15. Juna do 2. jula bolestan kod Overbeka; zatim Piora kod Airola. Od 12. juna do 15. jula u Cirihu: poseta Rezi fon Širnhoferu i Meti fon Zalis. Od 16. jula do oko 25. septembra u Sils-Mariji (treći boravak). Oko 18. avgusta Overbeku: „Dobro mi čini kada nema pisama iz Naumburga… Možeš da zamisliš kako je stalno ponavljanje jednog procesa konačno uticalo na mene: da mi se stalno iznova u lice baca puna šaka prljavštine, u čudovišnoj napetosti i velikom osećanju koje se širi preko sudbine čovečanstva…” 26-28. avgusta poseta Hajnriha fon Štajna. Od kraja septembra do 30. oktobra u Cirihu; pomirenje sa sestrom: „Moja sestra je jedna sjajna životinjica” (4. oktobra Overbeku); lično poznanstvo sa Gotfridom Kelerom; dr Fridrih Hegar, kapelmajstor u Cirihu, sa svojim orkestrom svira Ničeu (samom!) uvertiru Gastovog Venecijanskog lava\ Hegar nagađa da je Gast neki vojni kapelmajstor: ima premalo poverenja u violine i hteo bi sve da učini duvačima (Niče 8. oktobra Gastu). Veza sa Helenom Druskovic. Novembar u Mentoni; Ničeovo pismo sestri (sredinom novembra, na teret gospođe Overbek) je falsifikat. Od početka decembra do 8. aprila 1885. u Nici; poseta Paula Lanckog.
nastaviće se
