Nikad nisam naučila da vozim bicikl
i sada
koračam dugim i teškim korakom
umesto da jurim
dok me vetar miluje
po kosi i rukama
i zalazi svud po meni
To mi ovo dete u meni nikad neće oprostiti
I još
nikad nisam naučila da hodam na tankim, visokim štiklama
uvek na mekim đonovima
blizu zemlji,
Umesto
da podignute brade
svilenim nogama
hodam visoko od tla
dok me tudji pogledi miluju
i zalaze svud po meni
To mi ova devojčura u meni nikad neće oprostiti
I najviše
nisam nikad naučila da budem drvo
uvek se probijam kroz ravan
razgrćem dane
bežeći od većeg trpljenja
i nesreće koju ne bih mogla podneti
umesto
da rastem visoko
da prodjem kroz oblake
da stojim čvrsto i mirno
dok poplave i suše
prolaze oko mene
ne dopirući do jakog korena
koji zalazi svuda
To mi ovaj čovek u meni nikad neće oprostiti
Aleksandra Leković
