Ništa mi drugo ne ostaje no da napišem pesmu.
Da ostanem pošten prema sebi, da
Kada je težina preko leđa jača nego što su ona
Onda mi ništa drugo ne ostaje.
Ne ostaje mi čak ni nešto para u džepu, tek
Sutra za hleb i možda pavlaku ili jogurt
Još cu debatovati sa sobom o tome.
Jer moram proveriti frižider, a on je daleko
Daleko su i nekakva ostrva
Katkad su ih zvali Itaka
I takva Itaka
Ona koja je u pesmama ovih posle,
Sigurno stoji nepostojana.
Ako ću se njoj vratiti, neka to bude
Bez fanfara.
Ako neko hoće neka pegla saksofon.
Dakle, bez fanfara,
jer zvuče kao da nigde ne idemo.
NIti odakle nismo došli.
Ako neko hoće, neka pegla.
Ali svaki dan se vraćamo do frižidera.
Itako naša hladna.
Marko Jovanović
