Napušteno zdanje boje cigle. Zidovi su tanki i vlažni. Išarani su grafitima. Biblioteka grafita. Grafitno groblje. Svi grafiti idu u raj. Volio bih da posjedujem umjeće Blek le Rata, Benksija, King Roba, Žan Mišela Baskijata. Vidimo fudbalske grbove, psovke, imena djevojaka, orla u letu, lik Dejvida Bouvija, simbole bunta protiv ratovanja. Izdvaja se jedan mural sa likom djevojke. U ruci drži krpenu lutku čije se oko – crno dugme klati, samo što ne otpadne. Gleda ka nebu. Sa neba padaju ruže. U samom ćošku nalazi se mišolovka i u njoj iskasapljeni pacov. Na kliznim, zarđalim vratima stoji napisano kredom: Improvizacija. Ulaz 2 funte. Dres kod: subjektivan. Slijedi opis moderatora, kao i skupine (kroz pitanja).
Dežmekast, blago rumen i zavaljen u poderanu, crvenim štofom tapaciranu fotelju (sa mnoštvom rupica, vjerovatno načinjenih iz pomoć (sada već) ugašenih opušaka) šarao je pogledom kroz gomilu ispred sebe. Iz duguljaste, izrezbarene lule od hrastovine, isticao je tanki oblačić bjeličastog tena. Tada promuklo iskašlja…
U kratkim crtama: ”Dok sam prolazio kroz tu i tu ulicu ugledao sam to i to. Pomislih: noćni čuvar reda! Iznenadnom aluzijom, čiji glavni akter (nisam egocentrik i ne želim da se pravdam) bijah lično ja, istjerah osmijeh na sami obod usana. On se zatetura i kliznu niz bradu. Pri udaru o beton, raspade se u hiljadu nijansi i ispari, kao slučajna misao, mušica, refleks.”
Čuli ste. Imate 5 minuta na raspolaganju. Odagnajte misteriju glavnog aktera! Krenimo. Vi, gospodine u voćnoj košulji?
”Policajac?”
”Ne. Logično, ali ne. Gospođo u teksas jakni, što tresete glavom kao padavičar?”
”Stsst-ražžar?”
”Ajmo dalje. Ti sa Hitlerovim brčićima?”
”Djeca koja vježbaju, neki klinci?”
”Množina? Genijalno. Nemojte više dolaziti. Djevojčice sa zlatnom punđom?”
”Baba na balkonu?”
”Sugestivno, ali ne. Tvoja drugarica?”
”Ulična rasvjeta?”
Dopada mi se vaše dopunjavanje. Nije. Rasvjeta je svakako neodvojiv segment noćne slike, ali ovdje tražimo nešto mnogo jednostavnije, zvučnije. Gospođo u zelenom kaputu? Ne, vi. Gospođa 2 reda iznad vas, što pljuje sjemenke. Da, vi. Ne crvenite, nema razloga. To se uči od malih nogu, sada je svakako kasno. Hajde, makar zablistajte sa odgovorom.”
”Neobrijani, ugojeni taksista?”
”Postajemo kreativni. Probajte još jednom.”
”Radnik gradske čistoće?”
”Tužno je što vidim da ste ozbiljni. Kako radnik gradske čistoće u 2 ujutru? Zar ih ne čujete svako jutro oko 7-8 časova kako prokletim duvaljkama premještaju gomilu lišća sa jednog mjesta na drugo? Sjedite dolje. Šta ti misliš? Da, ti u indigo kombinezonu. I još nešto… da li je to oniks?”
”Jeste. Da nije manijak?”
”Nije. Ali bi mogao isto tako biti. Uzgred rečeno… oniks čisti karmu i reguliše međuljudske odnose. Sigurno ste vatreni znak u horoskopu? Vi, gospodine pored dame kojoj je upućeno pitanje?”
Izostao je odgovor. ”Zakon!”
”Kakav zakon, pobogu čovječe?”
”Ustavom je zagarantovano da…”
”Dosta. Čitajte klasike, Bucatija, Fantea, batalite suvoparne idolatrije. Izađite iz kuće i sunčajte se. Gospodine u zadnjem redu sa ženskim kišobranom?”
”Ja…ne nosim ženski… ”
”Depresivno. Ljudi koji žele da budu kreativci moraju naprosto bolje!’ Ne mogu da vjer…”
”Možda…”
”…vjerujem da…vaše zubate misli dostižu svoj maksimum u primjeru manijaka? Zar nijeste…”
”MOŽDA…”
”Možda ŠTA?”
”Možda smo mi… čuvari noćnog reda. Noćni šetači, osamljeni umirovljenici, srećni u čvrstom zagrljaju drugarice noći. Možda smo mi, ćutljivi sufiji, zapravo oni koji, budni kada većina planete spava, kreiraju ličnu harmoniju, koja, sama po sebi, utiče na poredak stvari oko nas, omekšavajući ih, dajući im topljive konture, sjene koje im drže rubove svečanih odeždi, otjelotvorujući ih. Ja mislim…”
”Možda ste u pravu. Ali, odgovor je zapravo mnogo jednostavniji. To je životinja. Pas. Niska, ofucana, crna džukela, vaška, jedini živi svedok mojih preispitivanja. Lajao je promuklo, starački. Nikoga nije bilo u blizini zgrade, ispred koje je glumio lokalnog mafijaša. Vidjeh ga i pomislih: noćni čuvar reda!”
”Šta hoću reći: obično se odgovori kriju u neupadljivim, takoreći sporednim stvarima, neobičnostima, finesama koje primjetimo kasno. Istrenirajte oko. Obraćajte pažnju na sitnice. U njima se krije klica spoznaje. Bezbroj datih trenutaka obrazuje uvod, vodi do nastanka uzbuđenosti bića, iz čega u kasnijoj fazi proizlazi osjećaj apsolutne kohezije i ostvarenja. A za sjutra imate domaći zadatak da opišete poslednju misao prije nego utonete u san večeras. Ovaj put se potrudite. Ima li ko pitanja?”
…
”Da nije dežurni skretničar?”
Luka Minić
