Briga ljudskoga bića uvek je podlegala izvesnom ritmu: od Univerzuma ka sopstvenom Ja, od svoga Ja do Univerzuma. Zanimljivo je da je uvek započinjao ispitujući prostrani univerzum: mnogo pre nego što se Sokrat upitao o dobru i o zlu, o sudbini našega života i o stvarnosti smrti, deca filozofi iz Jonije istraživala su tajnu Kosmosa, zadatak vode i vatre, zagonetku zvezda.
Danas, kao i uvek kada se platonski ciklus vrati u tačku katastrofe, čovek usmerava pažnju na sopstveni unutrašnji svet. A velika tema književnosti nije pustolovina čoveka koji se bacio na osvajanje spoljašnjeg sveta, nego pustolovina čoveka koji istražuje ponore i pećine sopstvene duše.
Ernesto Sabato
