Ništa nije pogrešno u umu, ništa nije nepravilno u mislima. Ako je išta pogrešno, to ostaje na površini, jer onda ne znate celinu i nepotrebno patite zbog deljenja i delimičnog opažanja. Čitava percepcija je potrebna, a to je moguće samo iz centra, jer iz središta možete gledati svuda okolo u svim dimenzijama, svim pravcima na čitavoj periferiji vašeg bića. A ono je široko. Zapravo, isto je kao periferija same egzistencije. Jednom kada ste usredsređeni, ubrzo postajete širi i obuhvatniji, veći i veći, i završavate postajući brahman, ne manje od toga.
S druge tačke gledišta um je kao prašina koju putnik sakupi na svojoj odeći. A vi ste putovali, putovali i putovali milionima života, a nikada se niste kupali. Mnogo prašine se sakupilo, prirodno – ničega nema pogrešnog u tome; mora biti tako – to su slojevi prašine a vi mislite da su oni vaša ličnost. Postali ste tako mnogo poistovećeni s njima, živeli ste s tim slojevima prašine toliko dugo da oni izgledaju kao vaša koža. Postali ste identifikovani.
Um je prošlost, sećanje, pamćenje, prašina. Svako mora da je sakupi. Ako putujete vi ćete sakupiti prašinu. Ali ne treba da se identifikujete s njom, nije potrebno da postanete jedno s njom, jer ako postanete jedno, onda ćete biti u nevolji jer niste prašina, vi ste svesnost. Omar Kajam kaže: “Um je isto što i prašina.” Kada čovek umre, šta se događa? – prah se vraća prahu. Ako ste samo prah, onda će se sve vratiti u prah, ništa neće preostati iza. Ali jeste li vi samo prašina, slojevi prašine, ili je nešto u vama što uopšte nije prašina, što uopšte nije od zemlje? To je vaša svesnost, vaša svest.
Svest je vaš bitak, svesnost je vaše postojanje, a prašina koju svest sakupi okolo to je vaš um. Postoje dva načina da se bavite s tom prašinom. Običan religijski put je da se čisti odeća, da se snažno istrlja vaše telo. Međutim ove metode ne mogu mnogo pomoći. Kako god čistili svoju odeću, odeća je postala tako prljava da joj nema spasa; ne možete je očistiti.
Nasuprot tome, šta god da uradite, možete je učiniti još nečistijom. To se dogodilo. Mula Nasrudin je jednom došao kod mene pijan. Ruke su mu se tresle, pijući čaj sve se prolilo po njegovoj odeći, tako da je njegovo odelo bilo umrljano čajem i sadržajem iz tave. Rekao sam mu: “Zašto ne odeš na hemijsko čišćenje odeće? Imaju rastvore kojima se te mrlje mogu oprati?”
Otišao je tamo. Posle sedam dana se vratio, a njegova odeća je bila u još lošijem stanju, gorem nego ranije. Pitao sam: “U čemu je stvar? Jesi li išao na hemijsko čišćenje?” On je odgovorio: “Išao sam. Da, tada je rastvor divno delovao. Sve mrlje od čaja su uklonjene.
Sada mi treba drugi rastvor, jer je onaj rastvor ostavio svoje vlastite mrlje.”
Religiozni ljudi vas snabdevaju sapunima i hemijskim rastvorima kako da očistite, kako da obrišete nečistoću, ali onda ti rastvori ostavljaju svoje vlastite mrlje. Zbog toga jedna nemoralna osoba može postati moralna, ali ostaje prljava, sada na moralan način, ali ostaje prljava. Ponekad je čak situacija lošija nego pre.
Nemoralan čovek je na mnogo načina nevin, manje egoističan. Moralan čovek ima sve nemoralnosti unutar uma. Samo je nove stvari sakupio: to su moralistička, puritanska, egoistična stanovišta. On se oseća superiorniji. Oseća da je izabran, a svaki drugi je osuđen na pakao. Samo on odlazi u raj. Sva nemoralnost ostaje unutra, jer ne možete kontrolisati um sa površine – ne postoji način. To se jednostavno ne događa na taj način. Samo jedna kontrola postoji, a to je kontrola iz centra.
Um je kao prašina sakupljena kroz milione putovanja. Pravo religijsko stanovište, radikalno religijsko gledište nasuprot običnog, jeste da se jednostavno baci odeća. Ne brinite o njenom pranju, ne može se oprati. Jednostavno izađite kao zmija iz svoje stare kože, i čak se ne osvrćite nazad. To je ono što jeste tačno joga; kako se osloboditi vaših ličnosti. Te ličnosti su odeća.
Reč “ličnost” je vrlo interesantna. Ona dolazi iz grčkog korena persona. To označava masku koju je glumac koristio u drevnoj grčkoj drami da sakrije lice. Ta maska se zvala persona, a vi odatle imate personalnost, identitet ili ličnost. Personalnost je maska, a ne vi.
Personalnost je lažno lice, da se pokaže drugima. Posredstvom ljudi i mnogih svojih iskustava vi ste kreirali mnoge personalnosti, mnoga odela; sva ona su postala prljava. Koristili ste ih toliko mnogo, i zbog njih, prvobitno izvorno lice je potpuno izgubljeno.
Vi ne znate kakvo je vaše izvorno lice. Obmanjujete druge i postali ste žrtva vaših vlastitih prevara. Odbacite sve ličnosti, jer ako prionete uz ličnost ostaćete na površini.
Odbacite sve ličnosti i budite samo prirodni, onda možete teći prema centru.
Jednom kada gledate iz centra onda nema uma. U početku misli se nastavljaju, ali ubrzo, bez vaše saradnje, one dolaze manje i manje. Kada se vaša kooperacija izgubi, kada jednostavno ne sarađujete s njima, one prestaju da vam dolaze. Ne da ih više nema; one su tu, ali vam ne dolaze.
Misli dolaze samo kao pozvani gosti. One nikada ne dolaze nepozvane, zapamtite to.
Ponekad mislite: “ovu misao nikada nisam pozvao”, ali mora da niste u pravu. Na neki način, ponekad – možda ste potpuno zaboravili to – mora da ste je pozvali. Misli nikada ne dolaze nepozvane. Prvo ih pozovete; samo onda dolaze. Kada ih ne pozovete, ponekad upravo zbog stare navike, zato što ste bili stari prijatelj, one mogu pokucati na vaša vrata. Ako ne sarađujete, ubrzo one zaboravljaju na vas, neće vam dolaziti više. A kada misli prestanu same od sebe da dolaze, to je kontrola. Ne da vi kontrolišete misli – jednostavno stižete do unutrašnjeg oltara vašeg bitka, i misli su pod kontrolom same od sebe.
S drugog gledišta, um je i prošlost, pamćenje, svo akumulirano iskustvo, u smislu: sve što ste uradili, sve što ste mislili, sve što ste želeli, sve što ste sanjali – sve, celokupna vaša prošlost, vaše pamćenje. Pamćenje je um. Dok se ne oslobodite sećanja, nećete moći da kontrolišete um.
Osho
