Ali, ipak, još dalje nego do granice, ako se takve razdaljine uopšte mogu porediti – to bi bilo kao kad bismo rekli da je tristagodišnjak stariji od dvestagodišnjaka – dakle, još mnogo dalje nego do granice ima od našega gradića do prestonice. Dok o pograničnim ratovima ipak s vremena na vreme dobijamo vesti, iz prestonice ne doznajemo gotovo ništa; mislim na nas građane, jer vladini činovnici, svakako, imaju vrlo dobru vezu sa prestonicom, za dva do tri meseca mogu već dobiti vest odande, bar oni tako tvrde.
I sad, čudno je, i tome se neprestano iznova čudim, kako se mi u svom gradiću mirno potčinjavamo svemu što se naredi iz prestonice. Kod nas vekovima nije došlo ni do kakve političke promene koja bi poticala od samih građana. U prestonici su uzvišeni vladari smenjivali jedan drugoga, čak su se i dinastije gasile ili su bile zbacivane, pa su zasnivane nove, u prošlom veku je i sama prestonica bila razorena, nova osnovana daleko od nje, kasnije i ova razorena i stara ponovo izgrađena, ali na naš gradić to, zapravo, nije imalo nikakvog uticaja. Naše činovništvo je uvek bilo na svojim mestima, najviši činovnici su dolazili iz prestonice, srednji u najmanju ruku iz drugih krajeva, najniži iz naše sredine, i tako je i ostalo i to nam je bilo dovoljno. Najviši činovnik je vrhovni poreznik, on ima čin pukovnika, a tako ga i zovu. Danas je on star čovek, a ja ga poznajem već godinama, jer bio je pukovnik već i u mom detinjstvu; isprva je brzo napredovao, a onda kao da je zapeo, ali za naš gradić njegov čin je dovoljan, nikako ne bismo ni bili sposobni da kod nas primimo neki viši čin. Kad pokušavam da ga zamislim, vidim ga kako sedi na verandi svoje kuće na glavnom trgu, zavaljen, sa lulom u ustima. Nad njim se sa krova leluja carska zastava, a na obema stranama verande, koja je toliko velika da se na njoj ponekad održavaju i manje vojničke vežbe, suši se rublje. Oko njega se igraju, njegovi unuci, u lepim svilenim haljinama; oni ne smeju da siđu dole na trg, ostala deca ih nisu dostojna, ali njih trg ipak mami, pa bar proturaju glave kroz šipke na ogradi, i kad se druga deca dole tuku, tuku se i oni gore.
Ovaj pukovnik, dakle, vlada gradom. Mislim da još nikome nije pokazao dokumenat koji ga na to ovlašćuje. On, bez sumnje, i nema takav dokumenat. Možda je on zaista vrhovni poreznik. Ali zar je to sve? Da li ga to ovlašćuje da vlada i u svim drugim upravnim područjima? Njegovo nadleštvo je za državu, svakako, veoma važno, ali za građane ipak nije ono što je najvažnije. Kod nas čovek gotovo stiče utisak da ljudi kažu: ”E, uzeo si nam sve što smo imali, pa sad, molim te, uzmi i nas same pride.” Jer, doista, on nije, recimo, prigrabio vlast za sebe, a nije ni tiranin. Od pradavnih vremena se tako ustalilo da je vrhovni poreznik prvi činovnik, i pukovnik se priklanja ovoj tradiciji baš kao i mi.
Ali, iako živi među nama ne razlikujući se suviše od nas isticanjem svog dostojanstva, on je ipak nešto sasvim drugo no što su obični građani. Kad pred njega stupi izaslanstvo sa nekom molbom, on stoji pred njim kao kakav svetski zid. Iza njega nema ničega više, onde u daljini čovek još naslućuje da čuje kako nekoliko glasova šapuće, ali to je verovatno obmana, jer on ipak predstavlja završetak celokupnog sveta, bar za nas. Trebalo ga je videti prilikom takvih prijema. Ja sam, kao dete, bio jednom prisutan kad ga je izaslanstvo građana molilo za državnu pomoć, jer je najsiromašnija gradska četvrt bila izgorela do temelja. Moj otac, potkivač, viđen je čovek u opštini, pa je bio član izaslanstva i poveo me je sa sobom. To nije ništa neobično, na takvu se predstavu svi tiskaju, samo izaslanstvo se jedva može razaznati među gomilom; pošto se takvi prijemi najčešće održavaju na verandi, ima i ljudi koji se sa trga penju po lestvama i preko ograde sudeluju u onome što se gore zbiva. U ono doba bilo je tako uređeno da je otprilike četvrtina verande bila zadržana za pukovnika, dok bi ostali prostor ispunila gomila. Nekoliko vojnika je nadziralo sve, a stajali su i u polukrugu oko njega. Zapravo, jedan bi vojnik bio dovoljan, jer naš strah pred njima je veoma veliki. Ne znam tačno odakle dolaze ti vojnici, u svakom slučaju izdaleka, svi mnogo liče jedan na drugoga, ne bi im čak ni bila potrebna uniforma. To su oniski, ne snažni, ali okretni ljudi, na njima najviše padaju u oči jake vilice, koje im prosto prepunjavaju usta, i izvesno nemirno, drhtavo sevanje sićušnih uskih očiju. Zbog toga su oni strah i trepet za decu, mada ova, doduše, nalaze u tome i zabavu, jer neprestano traže priliku da ih uplaše te vilice i te oči, da bi onda izbezumljeno pobegla. Taj užas iz detinjstva se verovatno ne gubi ni kod odraslih, u svakom slučaju dugo traje. A tome se pridružuje još nešto. Vojnici govore narečjem koje je nama sasvim nerazumljivo, na naše se gotovo i ne mogu navići, i to ih čini donekle zatvorenim, nepristupačnim, što, uostalom, odgovara i njihovom karakteru, jer oni su tako ćutljivi, ozbiljni i kruti, ne čine nikakvo stvarno zlo, a ipak su na neki zao način gotovo nepodnošljivi. Dođe, na primer, vojnik u radnju, kupi neku sitnicu, i ostaje onde naslonjen na tezgu, sluša razgovore, verovatno ih ne razume, sam ne izusti ni reči, samo ukočeno gleda u onoga ko govori, pa onda u one koji slušaju, a ruka mu je na dršci dugoga noža za pojasom. To je odvratno, ljudi gube volju da razgovaraju, radnja se prazni, a tek kad se sasvim isprazni, odlazi i vojnik. Dakle, gde se pojave vojnici, naš živahni narod se utiša. Tako je bilo i onda. Kao i u svim svečanim prilikama, pukovnik je stajao i ispruženim rukama se držao za dve dugačke bambusove motke. To je stari običaj, koji znači, otprilike: ovako on podupire zakon i ovako zakon podupire njega. I sad, mada je svakom isuviše dobro poznato šta ga očekuje gore na verendi, ipak se svaki put nanovo prestraše; tako i onda: onaj koji je bio određen da govori nikako da započne; već je stajao pred pukovnikom, ali onda je izgubio hrabrost i mrmljajući različite izgovore ugurao se natrag u gomilu. Ni inače se nije našao nijedan podesan čovek koji bi bio spreman da govori – od onih nepodesnih, doduše, nekolicina se ponudila – nastala je velika zabuna, pa su poslali glasnike različitim građanima, poznatim govornicima. Za sve to vreme pukovnik je stajao nepomično, samo što su mu pri disanju grudi primetno upadale. Ne može se reći da je teško disao, disao je samo izvanredno uočljivo, kao što, na primer, dišu žabe, jedino što je kod njih to uvek tako, a ovde je bilo neobično. Prikrao sam se između odraslih i posmatrao ga kroz slobodan prostor između dva vojnika sve dok me jedan nije odgurnuo kolenom. U međuvremenu se pribrao onaj što je prvobitno bio određen za govornika, pa je dok su ga dvojica sugrađana pridržavala, održao svoje slovo. Dirljivo je bilo kako se on pri ovom ozbiljnom govoru, koji je opisivao veliku nesreću, neprestano osmehivao, i taj njegov najponizniji osmejak se uzalud upinjao da na pukovnikovom licu izazove makar i lak odsjaj. Konačno je formulisao molbu: mislim da je molio samo da budu oslobođeni poreza za godinu dana, a možda još i da dobiju jevtinije građevinsko drvo iz carskih šuma. Zatim se duboko poklonio i ostao tako sagnut kao i svi drugi, osim pukovnika, vojnika i nekoliko činovnika u pozadini. Detetu je bilo smešno gledajući kako se oni na lestvama duž ivice verande spuštaju za po nekoliko prečaga, da ih ne bi videli za vreme te presudne pauze, i samo sa časa na čas radoznalo vire tik nad podom verande. To je trajalo neko vreme, a onda jedan činovnik, neki onizak čovek, stupi pred pukovnika trudeći se da se na prstima popne do njega; kad mu pukovnik, koji je još stajao nepomično, osim što je duboko disao, nešto prošaputa na uho, on pljesnu šakama, na šta se svi uspraviše, i obznani: ”Molba je odbijena. Udaljite se.” Gomilom prođe neporecivo osećanje olakšanja, svi se počeše gurati da izađu, dok na pukovnika, koji je sad, tako reći, opet postao čovek kao i svi mi ostali, niko nije obraćao pažnju; video sam samo kako je doista iscrpen pustio motke, koje padoše, kako je klonuo u naslonjaču koju mu je dovukao jedan činovnik, i kako je žurno gurnuo lulu u usta.
Ceo ovaj događaj nije usamljen, tako je to po pravilu. Desi se, doduše, da se ponekad usliše manje molbe, ali onda se to shvata tako kao da je pukovnik na sopstvenu odgovornost postupio kao moćno privatno lice, i to se mora – svakako, ne izričito, ali po atmosferi – prosto tajiti od vlade. U našem gradiću, istina, koliko mi to možemo da procenimo, oči pukovnika su i vladine oči, ali tu se ipak pravi izvesna razlika, u koju se ne može potpuno proniknuti.
U važnim pitanjima, međutim, građani uvek mogu biti sigurni da će im molba biti odbijena. I sad, čudno je upravo to što oni, u neku ruku, nikako ne mogu biti bez tog odbijanja, a pri tom njihovo odlaženje da bi čuli kako su odbijeni nipošto nije formalnost. Svaki put odlaze onamo čili i ozbiljni, pa se zatim vraćaju otuda, istina, ne baš okrepljeni i usrećeni, ali i nikako razočarani ili umorni. Nije potrebno da se o svemu tome raspitujem kod nekoga, ja to osećam u sebi samom kao i svi. Pa čak nema ni izvesne radoznalosti da se istražuje kako je sve to uzajamno povezano.
Postoji, doduše, koliko sežu moja posmatranja, izvestan starosni sloj koji nije zadovoljan; to su mladići između sedamnaeste i dvadesete godine otprilike. Dakle, sasvim mladi momci, koji ni izdaleka ne mogu naslutiti domašaj neke misli, ni najbeznačajnije, a kamoli revolucionarne. A upravo među njih se uvlači nezadovoljstvo.
Franc Kafka
Celokupne pripovetke, Franc Kafka, preveo sa nemačkog Branimir Živojinović, Mono: Manana, Beograd, 2003.
