Art

Odijelo s tragedijom ili Da je zemlja naša

Njemci nemaju ukusa
Kad se oblače za predstavu
Ali žele da ubodu žanr
Crveno i ozbiljno
Karirano i smiješno
Teksas interaktivno
Odijelo s tragedijom
Za farsu ne znam
Vidim ih gole
Vidim ih mršave i bez krpe
Pisci nemaju para
Ni kad najbolje pišu
Jer ih na ulici sjeku reckavim poklopcem od konzerve
Psi čitaju
Žene naglo staraju
Semafori kopne
Još dva dana i imam tranzistor da ti dam
I čupavu svesku koja
će da se izlinja
Ko živa mačka
Imamo saveznika u
brzom saobraćaju
A svega nešto
ušteđevine
Rekao sam majki
Evo je Francuska
Francuzi nemaju stila
iako se priča
Jezik je vruć i ključa
Miriše paprika
Mrzim je i volim
Kao i sve od stakla što
sam ti dao
Baba je trebala da
poživi još makar tri
godine
Bilo bi nam lakše
Drugačije bismo mislili
Majka ne bi plakala na
aerodromu kao u
bolnici
Ali je prebrodila strah
Letjeće češće
Dali smo uličnim
prodavcima stari ormar
Šerpe su saksije
Novac je glup
Daćemo trgovcu i zidni
sat
Koji nas rasplače na
svaki udar
Pola sata
Sat
Život
Kuhinju su pregradili
Grije nas cijev
Grije nas sistem
Hladne su jeseni i
proljeća
Pali smo kod stepenica
na nove staze
Došli su Jevreji
Traže luksuz
Nose svoje džezve
Svoje lonce
Svoje mljevene trave
Meni su stavili
maramicu na glavu
Na šabat
Da molim prema
tavanici
Jedna mi tražila
muziku
Druga wc
Treća tražila druga za
čajeve
Dali su mi neke pare
Mislim da bismo ostali Svi
Da je zemlja naša
Ja više nemam
oslonca
Ja samo sanjam
Uzdižem se
Škola, spomenik,
poligon
Ja lajem kao prazna
cerada na konopcu
Dali smo tepihe
Dali smo šibice
Ko će da nam stane na
terasu
I vikne
Zemljo kućo otežali
konopče granata
jabuko

Zoran Rakočević

Novembar 2019

Ostavite komentar:

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.