Moje znanje je neveliko, a pamet kratka. Trudio sam se koliko sam mogao, studirao, pročitao mnoštvo knjiga, i ništa. U mojoj kući knjige su preplavile police, leže u gomilama na nameštaju, na podu, ometaju prolaz. Naravno, ne mogu sve da ih pročitam, a moje gladne očI stalno čeznu za novim naslovima. Ali, da budem jasan, osećanje sopstvene ograničenosti nije nešto stalno, samo se s vremena na vreme pojavi, blesne svest o ograničenosti naše mašte, kao da su kosti naše lobanje suviše debele i ne dozvoljavaju umu da obuhvati sve ono što bi trebalo da mu bude dato. Trebalo bi da znam sve što se događa sada, istovremeno, na svakoj tački zemljine kugle, trebalo bi da mogu da proniknem u duhove mojih savremenika i ljudi nekoliko generacija mlađih, kao i onih koji su živeli pre dve hiljade i osam hiljada godina.
Trebalo bi, i šta s tim.
Česlav Miloš
Pas krajputaš
Preuzeto iz časopisa Mostovi
Prevela s poljskog – Ljubica Rosić
