Kako je samo u ranijim vremenima svako, bez ikakvog razmišljanja, bacao ma koji komad papira, čime nešto bilo je upakovano, smatrajući da na svetu postoji dovoljno stvari koje nepotrebno je čuvati, a ispostavilo se da je u jedan momenat izostalo sve ono, u takav papir umotano, pa da jedina roba koja nam je preostala, taj ovitak je, tanka skrama bez sadržine, dokazujući sama sobom da bez nje, i ova sasvim prazna pošiljka ljudskih potreba, bila bi još siromašnija i gorča.
Bora Ćosić