Ljubavi, sada idemo kući,
tamo gde se loza uz verandu puže
pre tebe u sobu tvoju je ušlo
nago leto korakom šumskog cveća.
Naši lutajući poljupci prođoše sveta:
Jermeniju, gustu kap meda otkopana,
Cejlon, golubicu zelenu i Jangce što razdvaja
vekovnom strpljivošću noći od dana.
I sada, voljena, po praskavom moru
vraćamo se kao dve ptice slepe zidu,
gnezdu našem dalekoga proleća,
jer ljubav ne može leteti bez zastanka:
ka zidu ili moru idu životi naši,
u našu oblast poljupci su se vratili
Pablo Neruda
