Jasan Pogled
Opis Predmet ove knjige biće nepoznat većini čitalaca. Malo ih je koji znaju da su Grci, koji su izmislili mnoga umeća, izmislili i veštinu pamćenja, koju ju je potom, zajedno sa njihovim ostalim veštinama, preuzeo Rim, odakle se prenela u evropsku tradiciju. Ta veština koristila je postupak kojim se u […]
Gluvo doba.Umalo ne rekoh – ponoć mene.Isuviše mraka, previše tišine.Sanjam kako me hladna voda plavi…Mili uz mene kao zmija.Probudim se, vidim ti obris pored sobnog prozora.Stojiš u mraku, gledaš kroz venecijaner.Okrenem se, pokušavam da zaspim.Kakva mističarka, pomišljam, šta li joj je sad na pameti… Boris Jovanović Iz knjige Mala moja […]
Hiljadu i jedan film. Hiljadu i jedan udarac! Dok gledamo Hercegovo delo »Fitzcarraldo«, osećamo, istovremeno, i blagotvorni pritisak svih filmova koje smo ranije videli na raznim mestima i u raznim okvirima .. . Svaki sledeći film, koliko god da je poseban i da, na izgled, osim samome sebi, ne pripada […]
Na jednoj od promocija svoje nove knjige „Kad mrtve duše marširaju“ Emir Kusturica izjavljuje da je knjigu napisao jer se, između ostalog, krajnje naljutio na jednu frazu u filozofskom krugu u Sjedinjenim Državama da ljudi žive „vječnu sadašnjost“. Samim time fraza je, kako veli Kusturica, „postala neka vrsta religije i […]
Stvar sumnjiva, društveno i moralno štetna, plod sujete i uobrazilje, san o izmišljenim vrednostima, izbor zaljubljenika u smrt, dvoboj je postao vrednosno opovrgnut, jer je u modernoj osudi dvoboja položen zalog za otkriće humanosti, za slavljenje pomirljivosti i tolerancije, za pronalazak ljubavi i biofilnog osećanja sveta Usredsređeno odmerivši dužinu svakog […]
Francuski crno-bijeli film snimljen 1950. u režiji Andrea Cayattea. Po žanru je drama, a radnja prikazuje suđenje ženi koja je optužena da je ubila svog smrtno bolesnog ljubavnika. Protagonisti su članovi porote koji odlučuju o njenoj krivnji i pri tome iznose različite stavove o pitanju eutanazije. Justice est faite je […]
Postavilo se pitanje, da li se stav modernog čoveka prema prirodi tako temeljno razlikuje od onoga u prošlosti, da bi se već samim tim stekle pretpostavke za jedan sasvim različit polazni osnov ma kakvog – na primer, umetničkog – odnosa prema njoj. Stav savremenosti prema prirodi teško da može pronaći […]
Muškarac samMada sam jednogAvgustovskog jutraRodila deteZdravo dete ružičastih obrazaSa trbuhom punim mlekaPrirodno – dok je babicaGurala glavu u međunožjeKao u plinski štednjakO na usne detetaPala je i druga kap mleka!Kako je svečano dolaziloPrvo jutro materinstvaRadost – svetlostKroz sobe bolesnikaNalik igri jaganjaca na proplankuI dok me je zavodila ta belinaRub lavora […]
Kuda se upinje razgolićeni prkos dječaka izvitlan iz planine u čigrastoj trci do sunca?Od začeća vjeran olovu zaljubljen u lobanju u travi dijelim na poluzvuke kolone bez čela i začelja, i ptice se odrekoše perja.Premani pljusak krvi,O vilo iz planineprestaće vrijeme da tečei zjenice da trule.Sutjesko, ukradoše ti srce.Neke smiješne […]
1. Uvodna reč Hegel je svojim tvrdnjama inicirao čitav niz kritičkih implikacija koji počinje već sa njegovim savremenicima (Šelingom i Šopenhauerom), da bi preko Ničea, Kjerkegora, kasnije Marksa, u XX veku nastavio svoju kritičku intenciju čijim je predmetom upravo njegov, na taj način utvrđen, sistem. Kritike su svakako vođene različitim […]