Samo kad nisi tu Ja umem ponekad Radost da ušijem u reči, Da mi u jednom oku nežnost zajezeri. Samo kad nisi tu Ja ličim na čoveka koji se smeši Plešući na kiši I trpa u nedra Zvezde, Mesec, Večnost. Jasna Đurđić
Skorašnji članci
Užas neopozivog rastanka [Tema: Melanholija]
Ovaj tekst je preuzet iz časopisa za književnost, umetnost i kulturu Gradac (dvobroj 160/161, 2006/2007 g.). Za ovo izdanje, posvećeno melanholiji, tekstove je odabrala, priredila i napisala uvodne komentare Slavica Batos. Tekst je prevela sa francuskog jezika Aleksandra Mančić. Adolf – melanholija zavodnika Piše: Benžamen Konstan Benžamen Konstan (1767-1830) je […]
Šta reći o smrti kada pojma o tome nemamo (Četrdeset prva priča)
30. Jul 2009. godine 20:45 Partizan Stadium, Belgrade Referee: Martin Ingvarsson (Sweden) Sevojno (Srbija) – Lil (Francuska) 0 2 […]
Povratak iz izbeglištva [Tema: Raičković]
Deseti nastavak Povratak iz izbeglištva Evocirajući uspomene na “neformalni pesnički kružok” u smederevskoj gimnaziji, pod okupacijom, uveli ste u priču o svojim pesničkim počecima i nove, spoljne impulse koji su uticali na “intenzivnije” sazrevanje Vaše pseničke ličnosti. Reč je, dakle, o prvim Vašim kontaktima sa živom poezijom, onom koju su […]
Tolstoj: Jedino zlo je kad ljudi čine nepravdu
Grof Lav Nikolajevič Tolstoj, ruski romanopisac, religijski i moralni mislilac, rođen je na porodičnom imanju na Volgi, u Jasnoj Poljani, gdje je vođen ovaj intervju. Tolstoj je studirao pravo i orijentalne jezike na Kazanjskom univerzitetu, nije uspio diplomirati, vodio je dekadentan život i zatim stupio u artiljerijski puk na Kavkazu. […]
Trijade – Sestra i san
Sestra Pažljivo bira veš, uglavnom bijeli, ponekad sa blagorumenom čašom. Dugo se češlja, ružinom vodicom ispira usta. Natapa kožu mirisnim mlijekom. Četka maramu, pelerinu, suknju. Glanca cipelice do visokog sjaja. Dlanom zaglađuje prepeglanu maramicu. Oblači se bez žurbe pjevušeći molitvenu pjesmu. Srebrna kašičica meda na krišku oputerenog hljeba, čaša hladnog […]
Zašto, zašto sam bolji od svih? [Tema: Harms]
(REŠIO SAM DA RAZBUCAM JEDNU KOMPANIJU…) 1. Jednom sam došao u Gosizdat i susreo Jevgenija Ljvoviča Švarca, koji je, kao i uvek bio loše, ali pretenciozno obučen. Ugledavši me, Švarc poče da zbija šale, takođe, kao i uvek, neuspešno. Zbijao sam šale daleko uspešnije i ubrzo sam u intelektualnom odnosu […]
Zаšto ih sаmo puštаte dа umru? Kаkаv je to greh biti siromаšаn? [Tema: Bukovski]
7 Dok sаm rаdio nа Dorsiju, čuo sаm kаko oni iskusniji zаvitlаvаju Čičа Grdu Grejstounа što je kupio mаgnetofon dа bi preko njegа učio šeme. Čičа Grdа je iščitаvаo šeme nа trаku pа ih je posle preslušаvаo. Čičа Grdu su zvаli Čičа Grdа iz očiglednih rаzlogа. Sа onom stvаrčicom je […]
Ali težnja za saznanjem izaziva novu vrstu Haosa [Tema: Sabato]
Budućnost neznanja Bertrand Rasel kaže kako popularna objašnjenja relativiteta prestaju da budu razumljiva upravo u trenutku kada počnu da govore nešto važno. To je izvanredan simptom onoga što se dešava sa aktuelnim znanjem, i najava buduće katastrofe. Univerzum je raznolik, ali je i jedinstven; ispod beskonačne raznolikosti mora postojati neka […]
Hronopijska pesma [Tema: Kortasar]
Kad hronopije pevaju svoje omiljene pesme, toliko se oduševe da često puste da ih pregaze kamioni i biciklisti, padaju kroz prozor, izgube ono što su nosili u džepovima, pa čak ne znaju ni koji je dan u nedelji. Kad neki hronopija peva, nade i fame dolaze da ga slušaju mada […]