Jasan Pogled
Uspomene jednog mudrog starca Bio sam veoma mudar starac. Sad to više nisam, smatrajte, štaviše, da me nema. No bilo je vreme, kad bi svaki od vas došao do mene, i, ma kakva da je tegoba morila njegovu dušu, ma kakvi da su gresi grizli njegove misli, ja bih ga […]
Boristavu Pekiću Zemlja večnosti Prvi čin tragedije ili komedije (u skolastičkom značenju te reči), čija je središna ličnost izvesni Gould Verskojls, započinje, kao svaka zemna tragedija; rođenjem. Pozitivistička prezrena formula sredine i rase primenljiva je na Ijudska bića bar u onoj meri u kojoj je primenljiva na flamansko slikarstvo. Prvi […]
Sad se smejem mojim popodnevima Rečima koje nisam rekla Uhvaćena u zamku lako kao ptica. Čuvala sam ih za neko drugo vreme. Sad ga nemam više, sa kosom sedom Omeđenim trajanjem Pred put. A nemam ništa da ponesem.. Šta li su to drugi nosili? Nešto vredno? Neko opravdanje? O, kako […]
Moji prvi izumiteljski napori Zadržaću se kratko na ovim neobičnim iskustvima, jer bi ona mogla da budu interesantna studentima psihologije i fiziologije, kao i zbog toga što je ovaj period agonije ostavio najveće posledice na moj duhovni razvoj i kasniji rad. Ali preko je potrebno prvo povezati okolnosti i prilike […]
Živeli smo ponovo u novom gradu koji se kao mala šarena ptica šćućurio u podnožju velike tamne planine. Sa nje je u suton pirkao hladan gorski vazduh i kao vlažna obloga rashlađivao čelo usijano od dnevne žege. Stajao sam tog sumraka među kukuruznim perima koja su mi milovala obraze i […]
Piše: Dejan Tiago Stanković Kada su na naslovnim stranama lisabonskih dnevnih novina, 7. aprila 1941. osvanule vesti o napadu Sila osovine na Jugoslaviju i razornom bombardovanju Beograda, u Odeljenje za protokol Ministarstva inostranih poslova Portugala stigla je depeša sledećeg sadržaja: Misija Kraljevine Jugoslavije u Lisabonu ima čast da obavesti […]
Kad gledam u nebo — i zvezde su Cigani. I ptice su Cigani. I crni oblaci što se navlače od Čota — svi su Cigani. Kad gledam u Dunav — i žabe su Cigani. I čamci su Cigani. I crni talasi što se valjaju od Suseka — svi su Cigani. […]
Deca, izvinite, čačkaju nos kao da u tom malom nosu postoji neka važna stvar. Kao da im je neko, čim su se rodili, šapnuo na uvo: – Obratite pažnju na svoj nos, poklonite pažnju svom malom nosu! Trebaće vam nos! Jednom je jedan mali dečak iz daleke zemlje Ilindije izvukao […]
7. Linda je više puta zvala ujka Bernara telefonom iz hotela Niko se nije javio. “Nije mi jasno. Rekla sam im da ću ih pozvati istog dana kad stignemo u Pariz.” “Bolje da ne idemo.” “Ne, rekla sam im da dolazimo. Hoću da plivam u njegovom bazenu, ležim na suncu […]
Mizoginija i mizodemija U Ljudskom stanju Malro govori o temeljnoj mizoginiji svih muškaraca, otkuda dolazi nasilje i mržnja sa kojom mnogi od njegovih junaka poseduju ženu. U posedovanju, u stvari, već latentno postoji očajanje zbog prolaznosti, mračna izvesnost da se sve mora završiti, i da se, konačno, ne može stići […]