– Hej ti, nemoj toliko da frkćeš! – reče Pakin Rakukinu.
Rakukin nabora nos i neprijateljski pogleda Pakina.
– Šta gledaš? Nisi me prepoznao? – upita Pakin.
Rakukin mljacne usnama i, s gnevom se okrenuvši na svojoj pokretnoj fotelji, poče da gleda na drugu stranu. Pakin zabubnja prstima po kolenu i reče:
– Gle budale! Bilo bi dobro lupiti ga motkom po potiljku.
Rakukin ustade i pođe iz sobe, ali Pakin brzo skoči, sustiže Rakukina i reče:
– Stani! Kud si pojurio? Bolje sedi, a ja ću ti nešto pokazati.
Rakukin zastade i podozrivo pogleda Pakina.
– Šta, ne veruješ? – upita Pakin.
– Verujem – reče Rakukin.
– Onda sedi, evo ovde, u ovu fotelju – reče Pakin.
I Rakukin sede nazad u svoju pokretnu fotelju.
– Ta eto – reče Pakin – zašto sediš u fotelji kao budala?
Rakukin premesti noge i brzo zatrepta očima.
– Ne trepći – reče Pakin.
Rakukin prestade da trepće i, pogurivši se, uvuče glavu u ramena.
– Sedi uspravno – reče Pakin.
Rakukin, nastavljajući da pogrbljeno sedi, isturi stomak i istegli vrat.
– Eh – reče Pakin – tako bih te šljapnuo po podbratku!
Rakukin štucnu, naduva obraze i, zatim, obazrivo ispusti vazduh kroz nozdrve.
– Hej ti, nemoj da frkćeš! – reče Pakin Rakukinu.
Rakukin još više isteže vrat i opet brzo, brzo zatrepta očima.
Pakin reče:
– Ako ti, Rakukine, odmah ne prestaneš da trepćeš, udariću te nogama po grudima.
Rakukin, da ne bi treptao, iskrivi vilice i još više istegli vrat i zabaci nazad glavu.
– Fuj, kako odvratno izgledaš – reče Pakin. – Njuška poput kokošje, vrat svinjski, prosto gadost!
U isto vreme, Rakukinova glava se zabacivala sve više i više unazad i napokon, rasteglivši se, pala na leđa.
– Koji ti je vrag? – uzviknu Pakin. – Šta je to, još jedan trik?
Ako biste pogledali od Pakina na Rakukina, tad biste mogli pomisliti da Rakukin sedi sasvim obezglavljen. Rakukinova jabučica štrčala je uvis. Spontano pomisli da je to nos.
– Hej, Rakukine! – reče Pakin
Rakukin je ćutao.
– Rakukine! – ponovi Pakin.
Rakukin ne odgovori i nastavi da nepokretno sedi.
– Tako – reče Pakin. – Rakukin je crkao.
Pakin se prekrsti i na prsima izađe iz sobe.
Nakon četrnaest minuta, iz Rakukinovog tela izvukla se malena duša i zlobno pogledala na to mesto, gde je pre kratkog vremena sedeo Pakin. Ali tu, iza ormana, izašla je visoka figura anđela smrti i, uzevši za ruku Rakukinovu dušu, povela je nekamo, pravo kroz kuće i zidove. Rakukinova duša jurila je za anđelom smrti, često se zlobno osvrćući. Ali, eto, anđeo smrti je ubrzao hod, i Rakukinova duša, poskakivajući i spotičući se, nestajala je u daljini iza ugla.
Danil Harms
