Pink Floyd – Animals (1977.)

Ako te nije briga za ono što mi se događalo, a ja ne marim za tebe, koračaćemo krivudavom stazom dosade i bola, povremeno dizati pogled kroz kišu, pitaćemo se koga da okrivimo i gledaćemo za svinjama u letu, pevao je Roger Waters na početku novog Pink Floyd albuma, početkom 1977. godine. Tematski, bio je to nastavak društvene kritike u orwelovskom stilu započete na prethodna dva albuma, kritike koja se dešavala u vreme mahnite najezde ciničnog i oštrog punk pokreta, povratka rock and rolla nakon godina izdaje bazičnom buntu i zvuku. I mada je bilo dosta kritičara koji su se silovito obrušili na Floyde kao još jednog rok dinosaurusa, prezasićenog slavom, novcem i bezidejnošću, koji nema više šta da kaže, istina je bila sasvim drugačija. Postoji anegdota, iz potonjih vremena (negde iz devedesetih) kada su novinari pitali Watersa kako gleda na punk pokret iz sedamdesetih i njegovu žestoku kritiku svega pa i bendova poput Floyda. Opor i ciničan, kakav već jeste, Waters je uzvratio duhovitim odgovorom: Pank? Nisam ga primetio! Kada je bio pank?.

Životinjesu predstavljale novi konceptualni Watersov (pardon, Pink Floyd) album, basnu (pesme su govorile o svinjama, psima i ovcama, jasno aludirajući na ljude i njihove postupke) tj. kritički osvrt na ludilo, paranoju, licemerje, dosadu i apsurd savremenog sveta. Životinje su se oblikovale tokom proleća i leta 1976. Pesma You Gotta Be Crazy je preimenovana u Dogs; Raving And Drooling pretvorio se u Sheep (bile su to numere koje nisu ušle na album Wish you were here), deo dvogodišnjih koncertnih aktivnosti benda (praksa koju su često koristili, razrađujući vlastite ideje i nove pesme na koncertima i prezentujući ih slušaocima od embrionalnih do konačnih verzija koje su se kasnije našle na albumima). Treća pesma postala je Pigs (Three Different Ones) i koristila je stihove koje je Waters napisao 18 meseci ranije.

Mračni tonovi očaja i depresije, beznađa i ogorčenja boje ovaj mračni album crnim i sivim tonovima, zadirući u samu srž ignorisnog i prećutkivanog problema. U stilu Orwellove Animals Farm bend Watersovom socijalnom satirom secira moderno društvo i osvetljava ga oštro iznutra, dočaravajući dugim instrumentalnim pasažima atmosferu nehumanosti i nesolidarnosti, kao i bezočne zlobe koje su odraz praznih i zatrovanih ljudskih duša. Lagano temeljen na Životinjskoj farmi Georgea Orwella, album Animals izokreće Orwellovu antistaljinističku viziju i prikazuje užasno fragmentisano društvo pod palcem kapitalizma. Glasom punim gorčine Waters se nemilosrdno obrušava na licemerje i apsurd gramzivih sistema, dajući kroz metafore jasnu sliku iskonstruisane društvene idile. Industrijski kompleks polunapuštene i depresivne elektrane u Londonu sa omota albuma Animals deluje brutalno očajno, kao da je napravljen u stilu nacističkih koncentracionih logora, bez ikakvih mogućih naznaka ljudskosti i nade. Životinje osvajaju slušaoca emocijama, a ne razumom. Watersova gorka mizantropija ključa unutar jezgra albuma i verovatno je delom reakcija na nastanak punk rock pokreta u to vreme (pokreta koji se, između ostalog bunta, žestoko obrušavao na bendove poput Pink Floyda, kao rock dinosauruse, potrošene i bezidejne kreature iz šezdesetih koje je pojela slava i novac). Hvatajući deo defetističkog duha koji je nadahnuo Johnnyja Rottena iz Sex Pistolsa da nosi majicu Pink Floyda koju je unakazio sloganom I Hate Pink Floyd, Animals napušta samozadovoljstvo rocka nadahnutog 60-ima. Poseduje pankersku vatru, ali se izražava elokventnije.

Groktanje svinja na početku numere Pigsističe ogoljeno atmosferu okoline u kojoj živimo – proždrljivost, podmuklost, nebriga za druge ljude, bezosećajnost i cinizam, pohlepa i smrad koji dolazi iznutra (sa mesta gde je nekad postojala ljudska duša i saosećajnost) razarajuće deluje na ljude, stvarajući haos iz kojeg nastaju nasilje, ratovi, beda, patnja, beznađe i konačni čovekov pad. Dok jedni (statistička manjina) grokću i množe se u nedogled matematičkom progresijom od sile i prežderanosti, većina, sasvim normalnih ljudi, umiru od gladi, očaja i totalnog beznađa, bez budućnosti i elementarnih ljudskih prava na život. Muzika benda je u potpunosti u službi lirike i uglavnom bez naglih, eksperimentalnih zaokreta i promena ili pak svega onog kosmičkog ludila koje je karakterisalo bend u ranoj, početnoj fazi rada. Ona svojom moći dramatike naglašava atmosferu raspadanja, sivila, truleži i kraha jedne materijalističke i isprazne civilizacije, društva modernih robova i praznih, licemernih, ljigavih priča bez dela.

Veliki čoveče, prascu, ha, ha
Kakva si ti farsa
Ti dobro okrećeš veliki točak, ha, ha
Kakva si ti farsa

I kada je tvoja ruka na tvom srcu
Skoro da si veoma smešan
Skoro da si džoker
Sa svojom glavom dole u svinjskoj kutiji

Govoriš “nastaviti sa rovanjem”
Svinjske mrlje na tvom debelom obrazu
Šta se to nadaš da nađeš?
Kada si dole u svinjskoj rupi

Skoro da si smešan
Skoro da si smešan
Ali si u stvari za žaljenje.
Autobuska stanico pacovska torbo, ha, ha,

Kakva si ti farsa
Ti sjebana babo, ha, ha
Kakva si ti farsa
Ti zračiš hladne zrake slomljenog stakla

Skoro da si veoma smešna
Skoro vredna brzog cerenja
Tebi se sviđa osećaj čelika
Ti si vruća roba sa natučenim šeširom

I dobra si zabava kad držiš pištolj
Skoro da si smešna
Skoro da si smešna
Ali si u stvari za žaljenje.

Hej ti Vajthausova, ha, ha
Kakva si ti farsa
Ti kućo ponosna gradska mišja,
Kakva si ti farsa

Pokušavaš da zadržiš naše osećaje van ulice
Skoro da si stvarna pretnja
Sve čvrste usne i hladna stopala
I da li se osećaš zlostavljano?!

Moraš da zaustaviš zlu stranu
I čuvaš sve iznutra
Meri ti skoro da si pretnja
Meri ti skoro da si pretnja

Ali si u stvari za žaljenje.

Waters nam svojom sugestivnom i moćnom muzikom sugeriše kako je jedini način za beg od onoga što nadolazi na albumu ljudska povezanost i međusobno pokrivanje jedni drugih. Waters u pesmi Pigs (kao i na albumu Animals uopšte) prikazuje kapitalističko društvo kao beskrajni lavirint omeđen dosadom s jedne strane, a bolom s druge (u schopenhauerovskom filozofskom stilu). U njemu vlada potpuna nezainteresovanost za uspinjanjem po društvenoj skali, za bilo kojim oblikom preuzimanja uloge aktera modernog kapitalističkog društva. Preslušavajući album, vrlo lako se može primetiti sukob između pasa i svinja i svinja i ovaca i nadasve zastrašujuća hijerarhija u kojoj se svako od nas i danas može vrlo lako pronaći. Svinje su nemilosrdni vladari i zemljoposednici kojima je cilj samo vlastiti kapital i briga o samome sebi. Pritom neće poštediti nikoga, pa tako ni sve ovce kojima vladaju i kojima robuju u starom duhu modernog robovlasništva. U ovaj rang životinja spadaju i svi današnji političari, predsednici, premijeri i vođe bilo kojih ideoloških pokreta. U današnjem političkom svetu, Waters tokom svojih nastupa prilikom izvođenja pesme Pigs prikazuje velike murale Donalda Trumpa na video zidu, ali i praktikuje dobar stari običaj letećih svinja koje kruže po publici u obliku balona s mnoštvom ispisanih političkih i anti-političkih parola na njima. Iako je stih: Hey you Whitehouse, ha ha, charade you are originalno posvećen britanskoj konzervativnoj aktivistkinji Mary Whitehouse, u današnjem svetu taj stih dobija potpuno novo značenje. A ideologija i ideološki pokreti komplikovana su stvar, pogotovo kada se stvari izmaknu svojoj kontroli i kada ideolog koji upravlja masama (u ovom slučaju ovcama) odluči lagati u vlastitu korist, a scenario je, nažalost, najčešće takve vrste. Ideologija je ta koja nas tera da iskusimo vlastiti život u određenom smeru i koja nas tera da taj naš pogled na svet je potpuno prirodan. U tim slučajevima, ideologija remeti stvarnost u jednom ili drugom smeru lažno predstavljajući prirodnim nešto što je, baš suprotno, potpuno umetno i kontradiktorno. Ako se, pak, prepustimo ideologiji, tada počinjemo živeti u svetu iluzija ili, kako se Marksizam odnosio na to, stanju lažne svesti. Svinje su takođe i likovi koji su ispod toga svega zapravo dosta tužne osobe, noseći maske po cele dane i pred raznim masama ljudi koji ih slušaju. No, na kraju dana verovatno idu u krevet s laganim osmehom na licu jer znaju da su doneli još podosta finansijskih sredstava u vlastiti džep, radeći kontradiktorno od onog prividnog pravila kako bi te svinje morale služiti narodu, a ne narod njima.

Moraš da ludiš,za nečim da žudiš,
Da spavaš na sve četiri,a kad ulicom bludiš
Da umeš i žmureći komad mesa da ščepaš
Pa da se izgubiš ne pustivši ni glas
Ko lukavi podrepaš,
Ili da bez razmišljanja udariš u pravi čas.

A posle nekog vremena možeš da razradiš i finese.
Da vežeš klupsku mašnu,uvežbaš čvrst stisak ruke,
Izvestan izraz očiju,osmeh što zna da ponese.
Da stekneš poverenje,i to bez mnogo buke,
Onih koje lažeš u lice
Da bi im,kad ti se nasmeši sreća,
Ko ubice
Od struke
Mogao zariti nož u leđa.
Moraš da gledaš preko ramena dokle ti pogled seže

Jer znaš da će ti dok stariš biti sve teže i teže.
I na kraju ćeš da spakuješ svoju tugu
I stravu,
Da odletiš ka jugu
I skriješ u pesak glavu,
Ko bilo koji deka il baka
Što umire od raka.

Al kad ispustiš stvari iz ruku,žetva ti setvu smenjuje:
U tebi narasta strah,krv ti se usporava i skamenjuje.
Sad je već prekasno da smanjuješ težinu,
Nekada neophodnu da podižeš pražinu.
Samo ti lepo toni,amen,
Svezan za kamen.

Katkad sam ipak zbunjen,moram reći.
Muči me osećaj čudan
Da me zloupotrebljava neko jači i veći.
Moram ostati budan,
Moram stresti sa sebe tu gmizavu mučninu,
Jer,ako nisam svoj na svome,
Ako dopuštam da se na meni kola lome,
Kada ću izaći na čistinu?

Gluv,nem i slep,uobražavaćeš do groba
Da niko nema pravog druga,da su svi potrošna roba.
Čini ti se da treba dobitnika izdvojiti u pravo doba,
Da ničeg novog pod Suncem nema,
I da u svakom ubica drema.

Ko beše rođen u kući punoj bola,
Koga učiše da u ventilator ne treba da pljuje,
Koga je svemu učila škola,
Koga je uvežbano osoblje znalo da kljuje,
Kome dadoše okovratnik i lanac,
Koga je po leđima tapšao svaki znanac,
Ko se otimao od gomile,
Koga su gomile lomile,
Ko beše neznan i tamo gde ga znaju,
Samleven bi na kraju.
Kob mu ne beše sklona:
Nađen je mrtav kraj telefona,
Ili ga na dno odvuče kamen.
Amen.

Teške tonove i mrak pesme Pigs donekle raspršuje Gilmourova solaža i lagano dizanje tempa, koji bar na trenutak rasteruje teške, sive oblake nadvijene nad Londonom i svetom. Gotovo istovetna je i situacija sa pesmom Dogs. Prvi deo pesme Dogs prikazuje život prosečnog poslovnog čoveka koji se bori za preživljavanje u okrutnom kapitalističkom svetu. Prema ciničnoj viziji opisanoj u stihovima Rogera Watersa, ovaj zadatak zahteva razvijanje životinjskih instinkata: stalnu budnost, sposobnost da se prevare kolege i spremnost da ih se povredi kada je potrebno i bez oklevanja. S vremenom ovaj način života postepeno postaje sve teži dok poslovni čovek na kraju ne izbledi u tužnog starca, potpuno sam, umire od raka. Drugi deo pesme predstavlja gledište protagonist priče. Zatvorenik u vlastitom životu, ne vidi način da pobegne onome što ga veže. U skladu sa tim, ovaj je deo izražen kao gorka pripovest u prvom licu. Stihovi završavaju proširenim stihom od kojih svaki počinje rečima ko je bio. Ova završna strofa sažima život poslovnog čoveka, od odrastanja u bednoj kući i potiskivanja od strane muškarca do starenja kao stranac kod kuće, sve do njegove usamljene smrti, implicirane rečima odvučen kamenom na dno (sugerišući smrt utapanjem metaforički ili doslovno). Maestro gitarske boje i lirike, David Gilmour, boji ovu sumornu pesmu dodatnom tamom, gotovo suicidalnim, mračnim tonovima, izranjajući na momente neobičnim, lirskim pasažima na svetlost dana, melanholijom obojenom pastelnim tonovima. U ekonomičnom korištenju tematskog materijala i sporoj promeni, pesma Dogs izgleda kao da je mogla trajati četiri minute, ali umesto toga traje sedamnaest. Više gitarskih solaža i dueta kalibriraju energiju pesme, definišu svaki njezin deo i stvaraju snažan osećaj smera. Ponavljani melodijski i harmonijski motivi jačaju kohezivnost pesme kao i njezinu usmerenost gomilanjem napetosti koja nestaje tek na kraju pesme, dopuštajući konačno osećaj opuštenosti. Dizajn pesme i minuciozan aranžman joj tako daju tako čvrstu strukturu da je teško poverovati da traje sedamnaest minuta.

Bezopasno ubijaš vreme daleko na livadi
Samo nejasno svestan određene nelagodnosti u vazduhu
Polje se pazi
Možda ima pasa u blizini
Pogledao sam preko Jordana i video sam
Stvari nisu onakve kakve izgledaju
Šta dobijaš od pretvaranja da opasnost nija stvarna
Krotak i poslušan pratiš vođu
Dole dobro utabanim hodnicima u dolinu čelika

Kakvo iznenađenje
Izgled konačnog šoka u tvojim očima
Sada su stvari zaista onakve kakve izgledaju
Ne, ovo nije ružan san
Gospod je pastir moj, ništa mi neće nedostajati
Nastani me
Preko pašnjaka zelenih, vodi me na tihu vodu
Sjajnim noževima oslobađa moju dušu
On čini da visim na kukama na visokim mestima
Pretvara me u jagnjeće kotlete
Jer gle, on ima veliku moć i veliku glad
Kad dođe dan da ponizimo one
Kroz tiho razmišljanje i velikom posvešćenošću
Savladamo umetnost karatea
Gle, ustaćemo
I onda ćemo hulji naterati suze na oči
Blejanjem i brbljanjem padnemo mu oko vrata krikom
Talasi ludih osvetnika
Marširaju veselo iz mraka u san
Jesi li čuo vest?
Psi su mrtvi
Bolje ostani kod kuće i radi kako ti je rečeno
Skloni se sa puta ako želiš da doživiš starost

Pesmu Sheep otvara klavirska melanholija (dok ovce, večne marionete, sluge i glasači, podanici svih perfidnih sistema mirno pasu na proplancima života ne sluteći ništa, nikakve podlosti koje se odvijaju iza njihovih bednih života i uloge objekta za šišanje i besplatno iskorištavanje), ponor sivila koji usisava svaku mogućnost akcije i nade, a onda se tempo donekle podiže i kreće putem iskričave vožnje uz Watersov vokal, ritmičko gruvanje i snažne uzlete Wrighta i Gilmoura koji postaje sve manje primetan na albumima Floyda. Govoreći o Sheep, Roger Waters je rekao da je pesma inspirisana nemirima u Notting Hillu 1976. u zapadnom Londonu. Opisao je to kao moj osećaj onoga što će se dogoditi… s nemirima u Engleskoj. Ovce predstavljaju najnižu klasu društva koja je uglavnom nesvesna svog statusa i iskorištavana je. U prvom stihu je opisano da mirno pasu, nesvesne da će uskoro biti odvedene u klaonicu. Upozorene su na svoje gospodare, pse, iako album u celini identifikuje svinje kao pravog neprijatelja. Treći stih zamišlja njihovu pobunu, i iako su naizgled ubile pse, još uvek su previše uplašene da napuste svoje domove (bilo zbog drugih opasnosti ili samog haosa koje su proizvele), što verovatno ukazuje da je pobuna bila samo fantazija, dok su svinje još uvek na vrhu sistema, društvene lestvice.

Oblaci beznađa i depresije toliko su zgusnuti i zagađeni izduvnim gasovima zaprljane ljudske duše da ih ništa ne može razbiti ili bar na momenat odagnati. Bilo kakav nagoveštaj nade ne nalazi mesta na albumu Animals. Waters ostaje dosledan u stavovima do samog kraja albuma (pa i karijere, ispostaviće se vremenom, kao svaki pravi umetnik i čovek). Ostatak benda, na žalost, vremenom je pokazivao sve manje inicijative i kreativnih ideja, odrađujući muzički deo posla standardno dobro i uglavnom rutinski, bez nekadašnje lucidnosti, žara i ideje.

Akustični Watersov uvod sa Pigs on the Wing 1, akustični Watersov kraj sa Pigs on the Wing 2 i suština koncepta je zadovoljena u potpunosti i do samih krajnosti. Znaš da brinem šta se tebi događa, i znam da brineš za mene i više se ne osećam usamljenim, odjavna je špica i mogući tračak nade za posrnuli svet bez ljubavi (bila je to zapravo Watersova ljubavna posveta njegovoj novoj devojci – Carolyne Christie, nakon bolnog razvoda od supruge i ljubavi iz detinjstva – Judy).

Bilo je to Watersovo viđenje sveta pre mnogo decenija, u zlatno doba pre svih mogućih kriza i ratova, raspada mehura od sapunice laži i licemerja. Vizionarski ili ne, ali od jačine groktanja današnjih moćnika vapaj unesrećenih se više gotovo i ne čuje. Povezani globalnom mrežom (u suštini novom, tehnički uznapredovalom varijantom bodljikave žice mesta za koncentrisanje nepodobnih), sami u gomili ljudi umiru od bede zbrinuti pred očima Velikog Digitalnog Brata koji nas sve posmatra.

By Dragan Uzelac