ponovo izdato 1934.g. uz dozvolu autora
(2 avenue St. Philbert, Passy, Paris, 2. april 1932)
Dragi gospodine Serf,
Zahvaljujem Vam mnogo na poruci koju mi je preneo gosp. Robert Kastor. Pitate me za detalje priče o izdavanju Uliksa i, s obzirom da ste odlučni da se borite za njegovu legalizaciju u SAD i da tamo objavite jedino autentično izdanje, mislim da treba da Vam ispričam priču o njegovom izdavanju u Evropi i o komplikacijama koje su ga pratile u Americi, mada sam imao utisak da je sve to već poznato. Do sada, sve te komplikacije su dale mojoj štampanoj knjizi jedan poseban život. Habent sua fata libelli!
Sigurno su Vam poznate sve teškoće na koje sam naišao kada sam pokušao da objavim prvu knjigu proze – Dablince. Čini se da su se i izdavači i štampari složili između sebe, bez obzira na to koliko su se njihova mišljenja razlikovala po svim drugim pitanjima, da ne objave ništa što sam ja napisao. Tačno dvadeset i dva izdavača i štampara su pročitala rukopis Dablinaca i, kada je knjiga najzad štampana, jedna dobrodušna osoba je otkupila celo izdanje i dala da se spali u Dablinu – sasvim novi i lični autodafe. Bez saradnje sa izdavačem Egoist Press Ltd. London, koju je predvodila gospođica Harijeta Viver, Poretret umetnika u mladosti bi najverovatnije još uvek bio u rukopisu.
Jasno Vam je, kada sam stigao u Pariz u leto 1920. sa obimnim rukopisom Uliksa u rukama, imao sam još manje šanse da nađem izdavača zbog zaustavljanja izlaženja jedanaest nastavaka u časopisu Little Review koji su uređivale gospođice Margaret Anderson i Džejn Hip. Ove dve urednice su, kao što se verovatno sećate, bile zakonski gonjenje od strane nekog udruženja i, kao rezultat toga, dalje izlažene Uliksa u nastavcima je bilo zabranjeno, postojeće kopije su bile konfiskovane i mislim da su uzeti otisci prstiju od obe gospođice. Ceo rukopis je bio ponuđen jednom Vašem kolegi, izdavaču u Americi – ali sumnjam da ga je on čak i pogledao. Moj prijatelj, gospodin Ezra Paund i sreća doveli su me u vezu sa veoma pametnom i energičnom osobom, gospođicom Silvijom Bič koja je već nekoliko godina vodila malu englesku knjižaru, kao i biblioteku za pozajmljivanje knjiga u Parizu pod imenom Shaekspeare & Co. Ova hrabra žena je rizikovala i uradila ono što profesionalni izdavači nisu želeli: uzela je rukopis i odnela ga štamparima. U pitanju su bili veoma savesni i puni razumevanja francuski štampari u Dižonu, prestonici francuskog štamparstva. Zapravo, pridajem ne mali značaj njihovom radu koji je bio obavljen brzo i dobro. Moj vid mi je u to vreme još uvek dopuštao da sam pregledam probne otiske i tako, zahvaljujući izuzetnom radu i ljubaznosti gosp. Darantijera, poznatog dižonskog štampara, Uliks je izašao iz štampe veoma brzo nakon što je rukopis predat i prva štampana kopija mi je poslata na moj četrdeseti rođendan, 2. februara 1922.
Međutim, grešite što mislite da izdavačka kuća Shaekspeare& Co. nije ništa objavila pre i posle Uliksa. U stvari, gospođica Silvija Bič je izdala knjižicu od trinaest pesama čiji sam ja autor, pod nazivom Pomes Penyeach 1927.g. i, takođe, knjigu eseja i dva protestna pisma koji se tiču knjige koju sam pisao od 1922. Ovo izdanje je izašlo 1929.g. pod imenom Our Ehagmination round his factification for incamination of Work in Progress.
Objavljivanje Uliksa na kontinentu pokazalo se kao početak komplikacija u Ujedinjenom Kraljevstvu i SAD. Pošiljke kopija Uliksa su stigle u Ujedinjeno Kraljevstvo i SAD – da bi sve bile konfiskovane i spaljene od strane carinske službe u njujorku i Foklstonu. To je stvorilo veoma čudnovatu situaciju. S jedne strane, nisam mogao da ostvarim prava autorstva u SAD, s obzirom da nisam mogao da ispunim zahteve koji su se ticali njihovog prava o autorstvu koje traži da svaka knjiga na engleskom jeziku koja je štampana negde drugde bude ponovo štampana u SAD u roku od šest meseci od datuma prvog izlaska iz štampe; s druge strane, potražnja za Uliksom koja je svake godine bivala sve veća proporcionalno tome kako je knjiga prodirala u šire krugove, pružila je mogućnost svakoj nemoralnoj osobi da je štampa i krišom prodaje. Ovaj postupak je izazvao protest koji je potpisalo šezdeset i sedam pisaca svih nacionalnosti i čak sam izdejstovao zabranu takvog delovanja jedne nemoralne osobe pred sudom u njujorku. Šaljem Vam kopije oba ova dokumenta jer Vam mogu biti od koristi. Ova zabrana se, međutim, pokazala beskorisnom, jer je optuženi kojem je izrečena zabrana vrlo brzo nastavio da radi isto, samo pod drugim imenom i na drugačiji način; naime, na osnovu fotografskog falsifikata pariškog izdanja koje sadrži falsifikat otiska dižonskog štampara.
Zato Vam najiskrenije želim sav mogući uspeh u Vašem hrabrom poduhvatu i u pogledu legalizacije Uliksa i njegovog objavljivanja, i rado potvrđujem ovim pismom da ne samo da će Vaše izdanje biti jedino autentično u SAD, već i jedino od kojeg ću dobijati tantijeme.
Lično bih bio veoma zadovoljan ukoliko bi se Vaš poduhvat pokazao kao uspešan, jer bi u tom slučaju američki čitaoci koji su uvek imali puno razumevanja za mene mogli da dobiju pravi tekst moje knjige, a da ne pomažu nekoj nemoralnoj osobi u njenoj nameri da ostvari profit samo za sebe od rada drugog na koji nema nikakvog moralnog prava.
Možda postoji još pitanja za čije ste odgovore zainteresovani te se nadam da ćete mi kada budete dolazili ponovo u Evropu ove godine učiniti čast tako što ćete razgovarati sa mnom direktno ili preko mog sina kako bih mogao da razjasnim bilo koje pitanje u vezi sa kojim imate nedoumice.
Iskreno vaš
(potpis) Džejms Džojs
Gospodinu Benet A. Serfu
Random Haus, Ink., Njujork
