Suština i vrsta neke lјubavi najstrože se ocrtava u sudbini koju ona namenjuje imenu – prezimenu. Brak koji ženi oduzima njeno izvorno porodično ime i zamenjuje ga muževlјevim ne ostavlјa – a to je istinito u gotovo svakoj bliskosti polova – ni njegovo netaknuto. I ono biva obavijeno, okruženo nežnim nadimcima pod kojima se ono često više ne pojavlјuje godinama, pa ni decenijama. Nasuprot braku shvaćenom u ovom širokom smislu, i koji može da bude određen samo tako, u sudbini imena, a ne sudbini tela, platonska lјubav poprima odatle svoj jedini autentični smisao, svoj jedini smisao za koji se vredi zainteresovati: kao lјubav koja se ne zadovolјava imenom nego voli volјenu osobu u imenu, poseduje je u imenu i na rukama je nosi u imenu. Da ta lјubav čuva i štiti netaknutim ime i prezime volјene osobe, samo je istinski izraz te napetosti, te naklonosti izdaleka, što se naziva platonska lјubav. Za tu lјubav egzistencija volјene osobe proističe iz njenog imena kao što zraci izbijaju iz raspalјenog ognjišta. Tako Božanska komedija nije ništa drugo nego aura oko Beatričinog imena; to je najmoćnija predstava toga da sve sile i forme kosmosa proističu iz imena koje nesputano izvire iz lјubavi.
Valter Benjamin
Prevod: Jovica Aćin
Polja.rs
