Neko u razgovoru uzgred pomenu egipatskom kalifu:
»Mosulski kralj ima konkubinu kojoj nema ravne,
lepšu no što sam u stanju da opišem.
Ona izgleda ovako.«
On na papiru nacrta njen portret.
Kalif ispusti svoju šolju.
Smesta je poslao svog kapetana u Mosul
sa više hiljada vojnika. Opsada grada je trajala nedelju dana,
uz velike gubitke u ljudstvu. Bedemi i kule klimavi
i neotporni – kao od voska. Mosulski kralj šalje glasnika.
»Čemu ovo ubijanje? Ako hoćete grad,
napustiću ga i biće vaš!
Ako želite još blaga, to ćemo srediti još lakše!«
Kapetan vadi komad hartije
sa slikom devojke na njemu. Ovo.
Silni kralj od Mosula je brz na odgovoru.
»Izvedite je. Neka idol pripadne idolopokloniku.«
Kad je ugleda, kapetan se smesta zaljubljuje,
baš kao i kalif. Ne smejte se tome.
I takva ljubav je deo beskrajne ljubavi,
bez koje se svet ne razvija.
Predmeti ljubavi napreduju od neorganskih preko vegetacije
do bića obdarenih duhom, zbog preke potrebe
svake ljubavi koja želi da dopre do savršenstva.
Ovaj kapetan zaključuje da tlo izgleda plodno,
pa seje svoje seme. Kad zaspi, ta devojka mu dolazi
u san. Vodi ljubav sa njom,
i semena tečnost štrca napolje.
Uskoro počinje da se budi.
Polako shvata da devojka nije tu.
»Uzalud sam prosuo svoje seme.
Staviću tu opsenarku na probu.«
Vođa koji nije kapetan svoga tela ne zaslužuje
poštovanje, sa semenom tako prosutim u pustinju.
Sada je potpuno izgubio prisebnost. Više ne mari
za kalifa, a bogme ni za smrt.
»Zaljubljen sam«, priznaje sebi.
Ne delaj u takvoj uspaljenosti.
Posavetuj se sa učiteljem.
Ali kapetan to nije mogao.
Njegova zaslepljenost je grozničavi talas koji ga odnosi.
Nešto što ne postoji čini da se u pomrčini bunara
pojavi priviđenje, i samo to priviđenje postaje
dovoljno snažno da povuče prave lavove na dno bunara.
Još malo saveta: opasno je pustiti druge muškarce
da imaju intimne odnose sa ženama pod tvojim nadzorom.
To je kao da si stavio jedno uz drugo pamuk i žar.
Teško je, gotovo nemoguće, ohladiti ih i obuzdati.
Kapetan se ne vraća pravo kalifu,
već umesto toga logoruje na izdvojenoj livadi.
U izlivu strasti ne razlikuje zemlju od neba.
Razum mu se gubi u bučnom dobovanju,
ništavna rotkva i njen sinak.
Za njega je i sam kalif postao mušica, tričarija.
Ali baš dok ovaj zemljoradnik cepa ženine gaće
i uglavljuje joj se među noge, a ud mu napreduje
pravo ka meti, nastupa silan metež
i logorom se razleže vika vojnika.
On skače na noge dok mu se golo dupe cakli
i istrčava napolje s krivom sabljom u ruci.
Crni lav iz obližnje močvare
uvukao se među konje. Džumbus.
Lav odskače šest metara u vazduh,
šatori se talasaju kao pučina.
Kapetan hitro prilazi lavu,
jednim udarcem mu otkida glavu,
i već juri natrag u ženin šator.
Kada ponovo razastre njenu divotu,
ud mu se uspravlja još više.
Sama stvar odvija se isto kao i sa lavom.
Ud mu do kraja ostaje uzdignut,
i ne rasipa semenu tečnost tek tako.
Lepotica je zadivljena njegovom muževnošću.
Bez dvoumljenja i sa ogromnom energijom sjedinjuje se
sa njegovom energijom, i njihova dva duha
izlaze iz njih kao jedan.
Uvek kad se dvoje spoje na taj način, još jedno
biće pristiže iz nevidljivog sveta. Svrha toga može
da bude rađanje, ako ništa ne spreči začeće,
ali neko treći u svakom slučaju dolazi kad se dvoje sjedine
u ljubavi, ili u mržnji. Moćna svojstva koja proizvodi
takvo ujedinjenje objavljuju se u duhovnom svetu.
Prepoznaćete ih kad odete tamo.
Vaša spajanja donose potomstvo.
I zato, budite obazrivi. Čekajte, i budite promišljeni,
pre no što krenete da zadovoljite nekog.
Setite se da valja voditi računa o deci!
O deci sa kojom treba živeti i služiti im,
deci nastaloj iz vaših osećanja prema nekome, bićima
sa oblikom i govorom i mestom za život.
Ona čak i sada vape za vama.
Zaboravili ste nas. Vratite se.
Budite svesni toga. Čovek i žena zajedno
uvek imaju duhovni plod.
Kapetan nije bio baš toliko svestan. Posrnuo je,
i zaglibio se kao mušica u loncu sa skorupom,
potpuno obuzet svojom ljubavnom avanturom. A onda,
isto tako naglo, postaje ravnodušan. I kaže ženi:
»O ovome ni reči pred kalifom.«
Odvodi je tamo, i kalif je očaran, poražen.
Ona je sto puta lepša no što je zamišljao.
Neki čovek pitao je jednog rečitog učitelja:
»Šta je pravilno, a šta pogrešno?« »Pogrešno je misliti:
šišmiš se krije od sunca, a ne od ideje o suncu.
Ali baš je ideja to što u šišmišu izaziva strah i nagoni ga
još dublje u špilju. Ti imaš ideju o neprijatelju
koja te povezuje sa izvesnim saučesnicima.
Mojsije, unutarnja svetlost otkrovenja,
obasjao je vrh Sinajske gore, ali gora
nije mogla da zadrži tu svetlost.
Ne obmanjuj sebe na taj način!
Imati ideju nije isto što i
živeti stvarnost bilo čega.
U ideji bitke nema junaštva.
Zid javnog kupatila pokriven je slikama
i brojnim izrekama o junaštvu. Probaj da premestiš ideju
od uha do oka. Tada dlake iz tvojih ušiju
postaju prefinjene kao svetlosna vlakna.
Čitavo tvoje telo postaje ogledalo,
i celo se pretvara u oko i duhovno disanje.
Neka te tvoje uho odvede do tvog ljubljenog.«
I tako je kalif silno zaljubljen u tu devojku.
Njegovo kraljevstvo nestaje poput munje.
Ako je tvoja ljubav obamrla, znaj ovo: ukoliko ono što
imaš može da nestane, onda je to samo snoviđenje,
uobraženje, dah kroz brkove. I moglo je da te ubije.
Ima onih koji kažu: »Sve ima svoj kraj.«
Greše. Svakog trena oni govore:
»Da postoji neka drugačija stvarnost,
video bih je. Znao bih za nju.«
Dete ne razume lanac uzročnosti, ali treba li
odrasli da zbog toga prestanu da budu razboriti?
Ako ljudi razumom ne opažaju postojanje ljubavi
u vasioni, to ne znači da je nema.
Josifova braća nisu primećivala Josifovu lepotu,
ali Jakov je nikada nije gubio iz vida. Mojsije je isprva
video samo drveni štap, ali na drugi pogled
to beše otrovnica i uzrok panike.
Čulo vida je u neskladu sa znanjem duše.
Mojsijeva ruka je i ruka i izvor svetlosti.
Ovi događaji su stvarni kao što je stvarna beskrajnost,
mada nekima deluju kao religiozne fantazije,
onima koji veruju isključivo u stvarnost
polnih organa i probavnog trakta.
Ne spominji Prijatelja takvima.
Za druge, seks i glad su prolazne opsenarije,
dok je Prijatelj trajnije, ubedljivije prisutan.
Neka oni prvi idu u svoj hram, a mi ćemo u svoj.
Ne razgovaraj nadugačko sa skepticima ni sa onima
koji se izjašnjavaju kao ateisti.
Dakle, kalif je naumio da prodre
u tu prelepu ženu i dolazi joj da zadovolji potrebu.
Pamćenje mu podiže penis, istežući ga u mislima
da se gura unutra i izlazi napolje, usled čega se
to parče tela raskrupnjava od zadovoljstva.
Međutim, dok zaista leže sa ženom,
do njega dopire naredba od Boga
da prekine te bludne radnje. Jedva čujan zvuk,
onakav kakav bi proizveo miš. Penis se oklembesi,
i strast klisne.
On pomišlja da taj šaptavi zvuk potiče od zmije
koja se uspravlja na slamnoj asuri. Devojka primećuje
njegovo klonuće i obuzima je napad smeha zbog te
neobične okolnosti. Seća se kako je kapetan ubio lava
dok mu je penis sve vreme bio uspravljen.
Dugo traje i glasan je njen smeh.
Na šta god da pomisli samo ga pojačava,
poput smeha onih koji jedu hašiš.
Sve je komično.
Svako čuvstvo ima svoj uzrok i šifru koja ga aktivira.
Kalif je razjaren. Poteže mač.
»Šta je to tako zabavno? Reci mi sve što misliš.
Ništa ne prećutkuj. U ovom trenutku sam vidovit.
Ako slažeš odrubiću ti glavu.
Ako kažeš istinu, daću ti slobodu.«
On stavlja sedam Kurana jedan na drugi
i zaklinje se da će učiniti to što je rekao.
Kada je konačno zavladala sobom,
devojka mu ispriča sve, krajnje podrobno. O logoru
na livadi, o ubijanju lava,
o kapetanovom povratku u šator sa penisom
još uvek tvrdim kao nosorogov rog.
I o razlici u odnosu na kalifov ud
koji se skljokao zbog jednog mišjeg šapata.
Skrivene stvari uvek izađu na videlo.
Nemoj da seješ rđavo seme. Budi siguran da će nići.
Kiša i sunčeva toplota nagone ga da izbije na površinu.
Proleće nastupa nakon što opadne lišće,
što je dovoljan dokaz istinitosti vaskrsnuća.
Tajne se otkrivaju u Proleće, sa usana zemlje dospevaju
u lišće. Bojazni postaju vinske glavobolje.
Ali odakle je vino pristiglo? Razmisli.
Rascvetala grana ne liči na seme.
Čovek ne podseća na semenu tečnost. Isus je nastao
iz Gavrilovog daha, ali nije u tom obliku.
Grožđe ne izgleda kao vino.
Ljubavne radnje su seme nečega
potpuno različitog, dom života.
Nijedno ishodište ne liči na ono ka čemu vodi.
Ne možemo znati odakle potiče naš bol.
Ne znamo šta smo sve činili.
Biće da je jako dobro što to ne znamo.
Ali svejedno patimo zbog toga.
Kalifu se konačno pribra. »Ponosan na svoju moć,
ja sam ovu ženu uzeo od drugog,
tako da je sasvim prirodno što je neko došao
da mi pokuca na vrata. Ko god počini preljubu
time postaje svodnik svoje vlastite žene.
Ako nekome naneseš štetu, istu tu štetu
navlačiš na sebe. Moje izdajstvo učinilo je
mog pristalicu mojim izdajnikom. To ponavljanje
negde mora da se prekine. Ovde, u činu milosrđa.
Šaljem te natrag kapetanu,
uz obrazloženje da je moja druga žena ljubomorna,
pa pošto je kapetan bio dovoljno odvažan
da te dovede iz Mosula, neka se venča sa tobom.«
To je muževnost proroka.
Kalif jeste bio polno nemoćan,
ali njegovo čojstvo beše bez premca.
Srž istinske muževnosti leži u sposobnosti
da se napuste čulna udovoljavanja. Snaga
kapetanove muškosti ništavna je u poređenju
sa kalifovom plemenitošću ispoljenom
u načinu na koji je okončao ciklus sejanja požude
i žetve potaje i osvetoljubivosti.
Rumi
