(Jean – Luc Godard & Anna Karina)
Umesto oka stvarnost,
konsekvence izrečenih naših senki,
armirane rečenice revolucije se mrve i
obrušavaju na ponos sveta.
Umesto lica,
eksplozija ljubavi,
traži sve što smo izrekli,
traži raspeće naše erotike.
Umesto ruku,
solidarnost naših senki,
kolone naših pripadnosti,
sekvence avangardnog filma u unutrašnjosti naše ljubavi.
Umesto našeg portreta,
sekvenca sveta koja proganja našu pesmu,
ljubav koja čuva svoje raspeće,
dve senke udubljene u raspeće naših sekvenci,
vreme ljubavi izoštreno do raspeća naše ljubavi.
Sanda Ristić Stojanović
