A sada nekoliko stvari. Ako je potrebna čitava vaša energija, seks automatski nestaje jer nemate energiju za gubljenje. Brahmacharya za Patanjđalija nije disciplina, to je posledica. Vi uložite svoju čitavu energiju, stoga nemate nikakvu energiju za seks. To se dešava u običnom životu takođe. Možete videti velikog slikara: on potpuno zaboravlja svoju ženu. Kada slika u njegovom umu ne postoji seks, jer se kreće čitava energija. Nemate nikakvu suvišnu energiju.
Veliki pesnik, veliki pevač, veliki plesač koji se kreće potpuno u svojoj predanosti, automatski biva u celibatu. On za to nema disciplinu. Seks je suvišna energija, seks je sigurnosni ventil. Kada ste previše u sebi i ne možete učiniti ništa s tim, priroda je načinila sigurnosni ventil, možete je izbaciti. Možete je otpustiti, inače poludećete ili izgoreti – eksplodirati. Ako pokušate da je suzbijete, onda ćete takođe poludeti, jer potiskivanje neće pomoći. Potreban je njen preobražaj, a preobražaj dolazi iz totalnog poverenja i predanosti.
Ratnik, ako je zaista ratnik, nepogrešiv ratnik, biće iznad seksa. Njegova čitava energija se kreće u drugom smeru.
Postoji vrlo lepa priča o velikom filozofu, misliocu, njegovo ime je Vaćaspati… Toliko je bio angažovanom u svom izučavanju da, kada ga je njegov otac pitao: “Dakle, ja sam sve stariji i ne znam kada ću umreti – to se može svakog časa dogoditi – a ti si mi sin jedinac, pa bih želeo da se oženiš”. On je bio toliko udubljen u svoje učenje da je samo odgovorio: “U redu.” On nije čuo šta je otac rekao. Tako se oženio. Oženio se, ali je potpuno zaboravio da ima ženu, toliko je bio angažovan.
Ovo se može dogoditi samo u Indiji; ne može se dogoditi nigde drugde: žena ga je toliko volela da nije želela da mu smeta. Kaže se da je prošlo dvanaest godina. Ona ga je služila kao senka, starala se na svaki način, ali mu nije smetala, niti je ikada kazala: “Ja sam ovde, a šta ti radiš?” On je neprekidno pisao komentar – jedan od najvećih koji je ikada napisan. Pisao je komentar o Badarayaninim (Veda Vyasa) Brahma-sutrama i bio je toliko angažovan, da ne samo da je zaboravio svoju ženu, već nije bio svestan ni ko mu donosi hranu, ko odnosi posuđe, ko dolazi uveče i pali svetlo u lampi, ko priprema njegov krevet.
Prošlo je dvanaest godina i nastupilo je veče kada je komentar završen. Upravo ispred pisanja poslednje reči, on se zavetovao, da kada komentar bude okončan on će postati sannyasin. Onda se neće baviti umom, i sve je završeno. Ovo je jedina karma koja treba da bude okončana, ispunjena.
Te noći se malo opustio, jer zadnju rečenicu je napisao oko ponoći, i po prvi put je postao svestan svoje okoline. Lampa je slabo svetlela i trebalo joj je više ulja. Lepa ruka je nalivala ulje u nju. Pogledao je natrag da vidi ko je to. Nije mogao prepoznati lice, pa je pitao: “Ko si ti i šta radiš ovde?” Žena je rekla: “Sada kada ste me pitali moram vam reći da ste me pre dvanaest godina doveli kao svoju ženu, ali ste bili toliko angažovani, tako mnogo predani svom poslu, a ja nisam želela da vas prekidam i smetam vam.”
Vaćaspati je počeo da plače, počeo je da lije suze. Žena je pitala: “U čemu je stvar?” On je odgovorio: “Ovo je vrlo složeno. Izgubljen sam, komentar sam završio i sada sam sannyasin. Ne mogu biti domaćin, ne mogu biti suprug. Završio sam komentar i zavetovao sam se, nemam više vremena, odmah ću otići. Zašto mi nisi ranije rekla? Mogao sam da te volim. Šta mogu učiniti za tvoje služenje, tvoju ljubav, tvoju predanost?” Stoga je on nazvao svoj komentar brahma-sutri, Bhamati. Bhamati je bilo ime njegove žene. Ime je apsurdno, jer da se nazovu Badarayanine brahma-sutre i njihov komentar bhamati, to nema veze. Međutim, on je rekao: “Sada ništa drugo ne mogu da učinim. Poslednja stvar je da napišem ime knjige, stoga mogu da je nazovem Bhamati kako bi to zauvek bilo zapamćeno.”
Ostavio je kuću. Žena je plakala, ali ne u bolu već u apsolutnom blaženstvu. Rekla je: “Ovo je dovoljno. Ovaj gest, ova ljubav u vašim očima, dovoljna je. Dovoljno sam dobila; ne osećajte se krivim. Idite! I zaboravite me potpuno. Ne bih želela da budem breme u vašem umu. Nije potrebno da me se sećate.”
To je moguće, ako ste totalno angažovani seks potpuno nestaje jer seks je sigurnosni
ventil. Kada imate neiskorišćenu energiju, onda seks postaje duh koji vam ne da mira, stalno je oko vas. Kada je energija potpuno iskorišćena, seks nestaje. I to je stanje brahmacharya, virya; stanje cvetanja sveg vašeg energetskog potencijala.
Trud, sećanje, usredsređenost i razlikovanje:
Šraddha – poverenje; virya – vaša totalna bioenergija, vaše potpuno predavanje i trud; smrti – svest o sebi; i samadhi. Reč samadhi označava stanje uma gde ne postoji teškoća. Ona dolazi od reči samadhan – stanje uma kada se osećate apsolutno u redu, bez problema, bez pitanja, skladno stanje uma. To nije koncentracija, nije usredsređenost. Usredsređenost je upravo kvalitet koji nastupa u umu koji je bez problema. Teško je to prevesti.
Koncentracija je delimična, nepotpuna – ona se spontano dešava. Pogledajte dete koje je obuzeto svojom igrom, ono je koncentrisano bez ikakvog napora. Ono nije koncentrisano na svoju igru. Koncentracija je nusproizvod. Ono je tako obuzeto igrom da se događa koncentracija. Ako se smišljeno usredsredite na nešto, onda postoji trud, onda ima napetosti, onda ćete biti umorni.
Samadhi se dešava automatski, spontano, ako ste apsorbovani. Ako me slušate, to je samadhi. Ako me slušate potpuno, nema potrebe ni za kakvom drugom meditacijom. To postaje usredsređenost. Vi se ne usredsređujete – ako slušate odano, s puno ljubavi, usredsređenost sledi sama.
U asamprađnata samadhiju, kada je poverenje potpuno, kada je napor potpun, kada je sećanje duboko, samadhi se dešava. Šta god da činite, vi činite sa totalnom usredsređenošću – bez ikakvog truda da vršite usredsređivanje. A ako koncentracija iziskuje napor, to je opasno.
To će biti kao bolest u vama; bićete tim uništeni. Koncentracija treba da bude posledica. Volite neku osobu, i samo bivajući s njom, bićete usredsređeni. Zapamtite, nikada se ne koncentrišite na nešto. Bolje slušajte dublje, slušajte potpuno, i imaćete usredsređenost koja će doći sama od sebe.
Isto je tako i sa razlikovanjem – prađna. Prađna nije razlikovanje; razlikovanje je opet deo prađne. Prađna znači mudrost – spoznavajuća svesnost koja sve razlikuje po svojoj prirodi. Buda je rekao da kada plamen meditacije gori visoko, svetlost koja okružuje plamen jeste prađna. Kada je samadhi unutra, onda je svuda oko vas svetlost, to je aura koja vas sledi. U svakom vašem činu vi ste mudri; ne pokušavate da budete mudri, to se jednostavno dešava jer ste totalno svesni. Šta god da činite dešava se da je mudro – a ne zato što neprekidno mislite da učinite ispravnu stvar.
Čovek koji neprekidno misli da čini ispravnu stvar, neće biti sposoban da učini ništa – neće biti sposoban čak ni da učini nešto pogrešno, jer će to postati takva napetost za njegov um. I šta je ispravno, a šta je pogrešno? Kako možete presuditi? Čovek mudrosti, čovek razumevanja, ne bira. On jednostavno oseća. On jednostavno izbaci svoju svest svuda, i u tom svetlu se kreće. Gde god da se kreće ispravno je.
Ispravno ne pripada stvarima; to pripada vama – čoveku koji se kreće. Nije Buda namerno činio ispravne stvari – ne! Šta god da je spontano činio bilo je ispravno. Razlikovanje je nedovoljna, oskudna reč. Čovek razumevanja ima razlikovanje. On ne misli o tome; njemu je to baš lako. Ako želite da izađete iz ove sobe, jednostavno prođete kroz vrata. Ne pipate. Ne idete prvo do zida i ne pokušavate da nađete put. Jednostavno izađete. Čak i ne razmišljate da su to vrata.
Ali kada slep čovek mora da izađe napolje on pita: “Gde su vrata?” i onda pokušava da ih nađe. On će kucati mnoga mesta svojim štapom, opipavaće misleći neprekidno u umu: “Jesu li ovo vrata ili zid? Idem li ispravno ili pogrešno?” A kada dođe do vrata, on misli: “Da, sada su ovo vrata.”
Sve se ovo dešava jer je on slep. Morate razmišljati jer ste slepi, morate verovati u ispravno i pogrešno jer ste slepi; morate biti u disciplini i moralnosti jer ste slepi. Kada razumevanje cveta, kada plamen razlikovanja i uočavanja postoji, jednostavno vidite sve jasno. Kada imate unutarnju jasnoću, sve je jasno; počinjete da uočavate, imate moć opažanja.
Šta god da činite jednostavno je ispravno. Ne radite to zato što je tako ‘ispravno’, nego vi radite to s razumevanjem prave prirode stvari, i zato je ispravno.
Šraddha, virya, smriti, samadhi, prađna. Drugi koji dostižu asamprađnata Samadhi postižu to kroz poverenje, beskonačnu energiju, trud, potpuno samoprisećanje, neispitujući um i plamen razumevanja.
Osho
