Gospodin
Miloš Crnjanski,
književnik
Budimpešta, 21. oktobra 1957. g.
Mnogopoštovani Gospodine,
Vašu adresu sam dobio od g. Zoltana Čuke, prevodioca Vašeg romana Seobe na mađarski, a obraćam Vam se tim povodom, da mi je budimpeštansko izdavačko preduzeće „Evropa” ponudilo redakciju antologije (izbora) savremene jugoslovenske proze, u kojoj bih želeo da i Vi budete zastupljeni. S obzirom na to ja bih Vas zamolio na sledeće:
1/ Ja raspolažem I. i II. knjigom Vaših sabranih dela iz serije „Biblioteka savremenih jugoslovenskih pisaca” 1930-ih godina. Međutim, od Vaših stvari napisanih posle objavljivanja ovih knjiga – iskreno reći – nije mi ništa poznato (roman Seobe sam naravno čitao).
Tome se, uostalom, i nije čuditi…
Interesovalo bi me, da li želite nešto predložiti za ovu Antologiju, odnosno da li imate neku specijalnu želju u pogledu uvršćivanja nekojeg Vašeg dela u ovu knjigu? Obim knjige nažalost dopušta samo tekst približno do 30 strana, međutim u okviru ovoga obima rado bih uvrstio i odlomak ili iz romana Seobe, ili iz Dnevnika o Čarnojeviču, i to od lomak koji bi Vi lično naznačili. (Inače bez podilaženja moram Vam sa opštiti, da mi je Dnevnik o Čarnojeviću najomiljenije delo naše proze između dva rata, koje bih s Vašom dozvolom rado preveo i na mađarski jezik.) Ukoliko bi međutim predložili nešto drugo, što se u [n]aznače nim knjigama ne nalazi, bio bi nam potreban i tekst. Razume se, nema ni kakve prepreke da uvrstimo dosada u originalu neobjavljeni tekst.
2/ Uz svaku pripovetku (odlomak) želeli bi da objavimo i kratku autobiografiju (nekoliko reči o sebi) svakog pojedinog autora, pisanu specijalno mađarskim čitaocima. Molio bih Vas, budite tako
ljubazni i stavite mi na raspoloženje jedan odgovarajući kraći autobiografski tekst. Također želeli bi uz tekst objaviti i portret piščev, te bi nam bila potrebna i jedna Vaša fotografija, kako bi na osnovu nje mogli dati izraditi crtež. Crtež, objavljen u beogradskim Književnim novinama uz intervju s Vama s eventualnim Vašim odobrenjem mogli bi upotrebiti. (Onaj iz subotičkog izdanja Seoba ne nalazimo podesnim.)
Informacije radi prilažem Vam približan spisak autora, koji će biti zastupljeni u Antologiji: Ivo Andrić, Veljko Petrović, Isidora Sekulić, Miroslav Krleža, Vladan Desnica, Ciril Kosmač, Mihailo Lalić, Ranko Marinković, Novak Simić, Branko Ćopić, Dobrica Ćosić, Oskar Davičo i još nekolicina.
Radi izbegavanja eventualnog nesporazuma: poreklom sam od onih Srba, koji su se doselili u ove krajeve još Seobom. Saradnik sam Instituta za ist. knjiž. Mađarske akademije nauka. A radi genealogije: otac mi je peštanski srpski prota i zamenik zasada nepostojećeg budimskog episkopa u Sentandreji. Znači tzv. „manjinac”, koji također živi u tuđem svetu.
Očekujući Vaš što skoriji odgovor primite izraz moga najiskrenijeg poštovanja uz srdačne pozdrave
Vaš
[Stojan D. Vujičić]
[Koncept prvog pisma Stojana Vujičića koje je upućeno u London Milošu Crnjanskom, mašinopis, pisano na 4 hartije malog formata.
(Otud je slovna greška i korišćenje skraćenica. U otkucanom i poslatom pismu verovatno grešaka već nema.)
S obzirom na to da Crnjanski koristi latiničnu pisaću mašinu, posle će Stojan Vujičić nastaviti prepisku latinicom.]
Gospodin,
Stojan D. Vujičić,
profesor.
Dragi Gospodine Vujičiću,
83, Queen’s Court,
Queen’s Way,
L o N D o N .W. 2.
30. 12. 57.
Primio sam Vaše pismo od 21. oktobra. Zahvaljujem Vam na pažnji i interesovanju, povodom pripreme Vaše antologije.
Po mome mišljenju, za tu antologiju, najbolje bi bilo upotrebiti odlomak iz madjarskog prevoda „Seoba” („Örökös vándorlás”, fordította Csuka Zoltán. egyetemi Nyomda, 1941.). Na primer str. 5-40, ili str. 50-82, ili str. 157-193. „Seobe” su dobile nagradu Akademije u Beogradu, za roman 1930. a sad su ponovo štampane, u Beogradu, u izdanju „Minerve”.
Što se tiče Vaše želje da prevedete „Dnevnik o Čarnojeviću”, ja u principu dajem dozvolu. I to je štampano sad ponova, zajedno sa „Seobama” u izdanju „Minerve”. Medjutim, ako bi Dnevnik preveli i našli izdavača, izvršio bih neke sitne ispravke, naročito na prvih nekoliko stranica. Kad me budete izvestili da izdavača imate, ja bih Vam tekst sa ispravkama poslao odavde.
Prevod možete raditi i prema dosadašnjem tekstu, ispravke se sastoje samo od umetaka reči i imena.
Knjige koje sam štampao docnije, ne znam da li ste mogli nabaviti, ja Vam ih odavde ne bih mogao poslati, ali evo Vam naslova:
„Ljubav u Toskani”, izdanje Geza Kohn, Beograd, 1930.
„Knjiga o Nemačkoj”. Izdanje isto. 1930. Iz ove knjige prilažem ovom pismu, kao odlomak „osmeh Synagoge na hrišćanskoj crkvi”, koji je preveden na nekoliko jezika, i čitan na radiju.
Iz mojih neobjavljenih knjiga, za sada, ne bih ništa još davao za prevod, ali ako Vas interesuje moja drama „Konak”, o kralju Aleksandru Obrenoviću i kraljici Dragi, poslao bih Vam, na ugled, jedan čin. Kad bi to preveli i plasirali kod pozorišta u pešti, i Vi i Čuka, mogli bi napraviti senzaciju, pa i zaraditi veliki honorar.
Beogradski časopis „Književnost” doneo je u svom broju za juli i avgust, br. 7/8. odlomak iz moje „Druge knjige Seoba” i donosiće, mislim još. Ja sam ipak za štampanje prevoda iz prve knjige „Seoba” u Vašoj antologiji. Docnije, ako budete želeli, dobićete i neštampane stvari.
Prilažem kratku autobiografiju.
Prilažem jedan crtež.
Pozdravite moga preovioca Zoltána Csuku. Ja sam mu pisao o honoraru, koju za prvu knjigu „Seoba” nikada nisam primio, ali on mi je odgovorio, da je to progutao vihor rata. Ja mu ne prebacujem. Mislim da bi trebao da se potrudi da taj prevod ponova izda.
Što se tiče Vas, lično, milo mi je da čujem da Madjarska Akademija ima Srbina, za našu literaturu. To je razborito. Kraj svega što se desilo, naš narod i madjarski narod, i u svetu internacionalnih ideologija, ne bi trebalo da budu neprijatelji.
Moj mladi drug, doktor Mirko Lambrin, iz Ilanče, bio je zet budimpeštanskog prote, posle prvog, svetskog rata. Da nije to bio Vaš otac? Ja sam bio u poseti u njegovoj kući. Nisam nikad živeo u Pešti, ali je moj ujak tamo držao veliku kafanu, pa je znam.
Sa srdačnim pozdravom,
M. Crnjanski
[Ručni potpis, dodat, latinicom]
[Sledi prilog, na posebnoj hartiji:]
Autobiografija:
Porodica moga deda naselila je bila selo Crnju, u Banatu, u XVII. veku, a preselila se posle u selo Itebej. Tamo, kod crkve i sad leže nadgrobne ploče Crnjanskih.
Porodica moje babe, koja se zvala putnik, došla je iz Srbije u Ilanču i, kao porodica moga deda, dala je mnogo austrijskih, pa i srbijanskih oficira, popova, i kaludjera. Većina Crnjanskih i putnik, ipak ostala je zemljoradnik i ja se osećam njihov potomak.
Moj otac, Toma, učio je škole u Hodmezoevašarhelju, pa je zatim bio seoski nataroš u Šurjanu. Bio je korteš srpskih partija pri izborima i poverenik časopisa „Straža”, koji su, u Beogradu, izdavali tadašnji srbijanski Marksisti, pa ga je onovremeno madjarska vlada premestila, kazne radi, u Csongrád. Ja sam se tamo rodio god. 1893.
Odrastao sam u Temišvaru, gde sam učio gimnaziju kod katoličkih fratara, piarista. Bio sam čuven igrač futbala i igrao sam u klubu temišvarskih železničkih radnika „Kinizsi”, za šampionat Južne Madjarske, koji smo izgubili, na utakmici u Kišpeštu, maja god. 1912. Znam dakle Peštu. Posle prvog svetskog rata, preselio sam se u Beograd, kud se preselila i porodica moje matere, ranije. U Beogradu sam bio novinar. Učio sam na Univerzitetima u Beču, Berlinu, Parizu i Londonu. Imam diplome Beogradskog i Londonskog Univerziteta. Na beogradskom Univerzitetu bio sam socijalista. Pre rata živeo sam u Rimu, kao „savetnik za štampu” u jugoslovenskom poslanstvu. Rat sam proveo u Londonu, kao „savetnik za štampu” jugoslovenskog poslanstva. Sad živim u Londonu, kao novinar.
I posle 43 godine, kao u nekom snu, govorim madjarski kao da sam još u Csongrádu. Kad mi je teško u životu, kažem sebi: „Valahogy csak lesz, mert még sosem volt úgy, hogy valahogy ne lett volna!” [„Nekako će biti, jer još nikada nije bilo da nekako ne bi bilo.” Citat mađarskog pesnika Mihalja Babiča (1883–1941)]
Budimpešta,
25. novembra 1957. g.
Dragi Gospodine Crnjanski,
Vaše ljubazno pismo od 30. prošlog meseca s radošću sam primio. Toplo Vam se zahvaljujem, što ste se odazvali mojoj molbi i bili tako ljubazni, pa mi poslali i Vašu avtobiografiju uz portret, koji će se odlično moći upotrebiti. „osmeh sinagoge” ne znam, da li će se moći gde objaviti, obzirom na još
uvek oskudnu književnu štampu. odlomci za Antologiju iz Seoba biće vrlo dobri; nisam još rešio, koji da izaberem.
Dnevnik o Čarnojeviću, nadam se, da će se moći publikovati u madj. prevodu eventualno tokom iduće godine, možda i uz drugo izdanje madj. prevoda Seoba, kako su to i u Jugoslaviji učinili – ukoliko se to ovde može izvesti. prošlog meseca bilo je reči po ovom pitanju i sa direktorom novosadskog izdavačkog preduzeća Bratstva–Jedinstva; naime ja sam predlagao, da se Dnevnik izda u madj. prevodu u jugoslovensko-madjarskoj koprodukciji. Naši pregovori tada su prekinuti, medjutim još do kraja ove godine u ovoj stvari ja ću se obratiti i novosadskom izdavačkom preduzeću.
O Vašoj drami Konak ja sam čuo, medjutim ništa pobliže ne znam o njoj /izuzev da je reč u njoj o poslednjem Obrenoviću/. U zajednici sa g. Z. Csukom ja sam preveo za budimpeštansko Narodno pozorište /Nemzeti Színház/ dramu r. Marinkovića „Glorija” i jednu Krležinu iz Glembajeva /U agoniji/, koje će se prikazivati u tekućoj sezoni. Mislim da su naše veze sa pozorištem dobre, pa sam mišljenja, da bi korisno bilo, ako bi mi mogli poslati izvod sadržine drame /po pojedinim činovima ili slikama/ i njenu karakteristiku /po nekoliko reči o pojedinim licima itd./, te bih učinio moguće korake. Eventualno možete poslati i jedan kraći odlomak iz nje, koliko da se vidi i sam tekst, a on bi se mogao možda i štampati u kojem od retkih časopisa. Medjutim ne želim ništa unapred obećavati. Mislim i na to, da do jugoslovenske premijere ova stvar na budimpeštanskim pozornicama možda ne bi mogla ići – što, razume se, nije moje stanovište. Prirodno, da nema praktične prepreke, da se Konak prikaže na jednoj od mnogobrojnih budimpeštanskih pozornica.
Vaš drug, M. Lambrin, bio je zet budimskog prote Nedeljkovića, koji je umro još 1930. g. odonda se g. Lambrin razveo i ponovo oženio, a sada živi negde u Banatu. Moj otac – rodom iz Baranje, iz Sečuja /Dunaszekcső/ postao je prota budimski 1939. godine, pre toga je bio dugo godina u selu pomazu, u okolini prestonice, u susedstvu Sentandreje, gde sam se i ja rodio. Od rata je prota u Pešti, naime budimsko srpstvo – podrazumevajući i poslednje ostatke naše tamošnje kulture /katedrala, episkopski dvor itd./ uništilo je bombardovanje i naravno – ljudi. Sentandrejski episkop, koga spominjete u Dnevniku /Zubković/ takodjer je već pokojni, umro je 1951. godine, što je bio veliki gubitak za ovamošnje naše srpstvo. Zamenik nepostojećeg budimskog episkopa – kako sam to mislim već pisao – sada je moj otac. Možda ste ipak čuli što o njemu?
Imao bih još jednu, naočigled čudnu molbu. pod avtobiografski tekst hteli bi priključiti faksimil Vašeg potpisa, te bih Vas molio, da u sledećem pismu date podesan potpis za štamparsku reprodukciju, ćirlilicom ili latinicom – kako želite.
Primite izraz moga najiskrenijeg poštovanja uz najsrdačnije pozdrave
Dragi Gospodine Crnjanski,
Budimpešta, 29. X. 1958.
Skoro je godina dana, kako sam Vam zadnji put pisao, te je kranje vreme da Vam referišem o nekim stvarima, koje se tiču prevodjenja Vaših dela na madjarski.
Pre dve-tri nedelje uputio sam Vam separat svoje studije „Ady és a szerb horvát írók”, u kojoj se govori i o Vama. Nadam se, da ste separat primili.
G. Zoltan Csuka nedavno je završio preradu svoga prevoda „Seoba” iz 1941. g., koji će se krajem ove–početkom iduće godine ponovo objaviti u zajedničkom novosadsko-budimpeštanskom izdanju /reč je o predratnom delu romana, bez dopuna, odnosno nastavka/.
Usled nestašice papira istom sada se pristupa prevodjenju onoga izbora savremene jugoslovenske proze, koji sam još krajem prošle–početkom ove godine sačinio, i u koji će ući odlomak iz predratnog dela „Seoba”. Ne znam, šta je Vaše mišljenje, da li da se uvrsti šta drugo, s obzirom, da će se roman u celini još pre pojave izbora izdati? Mislim prvenstveno na jedan deo Dnevnika o Čarnojeviću – ukoliko biste bili saglasni.
Neki dan sam razgovarao s prijateljem Čukom. Ukoliko biste nam poslali Vašu dramu „Konak”, pristupili bismo prevodjenju na madjarski. pre ili posle Vaša drama bi se sigurno prikazala u Madjarskoj. Kako čujem u Jugoslaviji će se izdati u obliku knjige /čini mi se preduzeće Minerva u Subotici/.
Imao bih jednu molbuna Vas: ovde se ništa ne zna o Vašoj poeziji tokom zadnjih dvadesetak godina. Ukoliko je moguće, najučtivije Vas molim, da mi pošaljete knjigu Vaših pesama, objavljenu /kako znam/ u parizu. Možda ste i drugo šta objavljivali – o tome medjutim nisam ni čuo. Kao što uopšte ništa ne znamo ni o tome, šta je objavio Dučić, pa rastko petrović, i verovatno i drugi, tamo daleko, na zapadu, a o čemu bi trebalo, o čemu t r e b a, o čemu je krajnje vreme pisati, i o čemu se i m o ž e pisati. Baš zbog toga Vas molim, da ovu moju molbu ocenite s razumevanjem i shvatite iskrenom,
kakva i jeste.
Da li Vam mogu biti u čemu na usluzi?
Nadajući se Vašem skorom odgovoru primite izraz moga najiskrenijeg poštovanja uz srdačne pozdrave,
Vama odani
———
[Uz koncept pisma je sačuvana i poštanska priznanica: pismo je preporučeno predato u Budimpešti na pošti još istog dana.]
83, Queen’s Court,
Queen’s Way,
London. W. 2.
Dragi Gospodine,
3.11.58.
Primio sam separat Vaše studije „Ady és a szerb horvát írók”, a primio sam i Vaše pismo od 29.10. i kartu sa fotografijom Adyja. Medjutim, izgleda mi da Vi niste primili moje ranije pismo u oktobru, pa Vas sad molim, da, ako ovo dobijete, javite da ste ga dobili.
Što se tiče prevoda g. Zoltán Csuke, molim Vas da mi javite za koga on to prevodi i koje je to novosadsko-budimsko preduzeće, koje to sprema? Ja o tome ne znam.
Što se tiče Vašeg izbora savremene jugoslovenske proze, najbolje bi bilo da date nov odlomak, iz početka Druge Knjige Seoba, koji je objavljen u časopisu „Književnost” u Beogradu br. 7/8. juli-avgust god. 1957. u Nastavcima. o autorizaciji prevoda „Dnevnika” pristajem da razgovaramo, ali
tek kad budete imali izdavača. Imam neprijatna iskustva sa štampanjem knjiga sada.
Što se tiče „Konaka” lako ćete ga nabaviti od „Minerve”, pa kad ga budete pročitali, možemo razgovarati o prevodu.
Što se tiče moje zbirke pesama, izdate u parizu god. 1954. gledaću da Vam je pošaljem zgodnom prilikom. To je skupo izdanje pa ne bih želeo da se gubi.
Ja gledam pesimistički na literarne mogućnosti izmene pisaca Istok – Zapad.
Biću Vam zahvalan ako mi na pitanja budete odgovorili uskoro.
Sa srdačnim pozdravom,
M. Crnjanski
[Potpis je mašinom i rukom, latinicom, a pismo je kucano na drugoj pisaćoj mašini, bez dijakritičkih znakova.]
Budimpešta, 5. XI. 1958.
Dragi Gospodine Crnjanski,
zadnji put pisao sam Vam svega nekoliko dana ranije.
Što Vam ponovo pišem – i ne sačekavši Vaš odgovor, koji ste u medjuvremenu možda već uputili – ima svoga razloga, naime u medjuvre menu odmaklo se u nekim stvarima, a po jednom pitanju potrebna bi mi bila Vaša hitna intervencija. radi se o sledećem:
1/ „Seobe” će krajem tekuće-početkom iduće godine biti objavljene u madj. prevodu Z. Čuke u Novom Sadu, a budimpeštansko Izdavačko preduzeće evropa preuzeće jedan deo tiraža toga izdanja.
2/ Po svoj prilici uspeće mi sprovesti kod „evrope”, da se „Dnevnik o Čarnojeviću” objavi tokom iduće godine u posebnoj knjizi. prevodjenja ću se prihvatiti ili ja, ili g. Čuka. „Dnevnik” je sada na t.zv. „lektoraži”, a čim dodje do nekog rešenja, odmah ću Vam se javiti.
3/ Pošto se „Seobe” objavljuju, a „Dnevnik o Čarnojeviću” isto misle posebno izdati, izdavač je postavio uslov, da ne uzimam u izbor odlomakniti iz jednog navedenog dela, nego želi da uvrstim neku novelu, pripovetku, kao što je uopšte postavio uslov, da odlomka romana /svega još dva, koliko sam predvideo u izboru/ izostavim i uvrstim isključivo novele /podnaslov izbora Mai jugoszláv elbeszélők/. U prvi mah pomišljao sam na „Apoteozu” /Sabrana dela I, 125-132/, medjutim, mišljenja sam, da bi u izbor trebalo uvrstiti nešto od Vaših novijih stvari, eventualno od novela, koje još niste ni objavili. Verujte da se nalazim u jednoj jako nelagodnoj situaciji, pošto su mi ovi izdavačevi uslovi ceo izbor okrenuli na tumbe, te u poslednji minut, kada je već prevodjenje u toku, moram svoj izbor preinačavati, odnosno dopunja vati. Stoga Vas molim, da mi po mogućstvu što pre odgovorite i iznesete Vaše mišljenje u vezi sa gornjim, odnosno učinite Vaš predlog. Bilo bi mi najmilije, ako biste poslali jednu Vašu novelu, namenjenu za ovaj izbor.
Izvinite što Vam dosadjujem ovim improduktivnim piskaranjem, ali kako sam ovaj nezahvalan rad počeo, moram ga privesti i kraju, a verujte, teško je ljudima ugoditi, da nam i savest ostane mirna.
U očekivanju Vašeg odgovora primite izraz moga najiskrenijeg poštovanja uz srdačne pozdrave,
Vaš odani
p. S.: obim do dva arka (oko 30 str.)
[Ovaj dodatak je u konceptu pisma rukopisom, ćirilicom]
———
Dragi Gospodine Crnjanski,
Budimpešta, 5. januar 1959.
Krajem oktobra – početkom novembra meseca prošle godine javio sam Vam se i u dva maha, pošto su okolnosti tako zahtevale. Dugujem Vam odgovor na pismo od 3. novembra prošle godine. U vezi sa Čukinim prevodom „Seoba” javljam Vam, da će isti objaviti novosadsko izdavačko preduzeće „Forum” /koje je – kako ste mi to pisali – zatražilo od Vas dozvolu/, a budimpeštanskoizdavačko preduzeće „evropa” preuzeće izvestan deo tiraža za madjarsko tržište.
Za Izdavačko preduzeće „evropa” u Bp. preveo sam na madjarski početak „Dnevnika o Čarnojeviću”, medjutim zasada još uvek nema konačne odluke u pogledu štampanja dela.
U moj izbor savremene jugoslovenske proze ušla je naposletku „Apoteoza”, i mišljenja sam da je i u odnosu na ranije planove ovo najbolje rešenje u pogledu Vašeg zastupanja u izboru.
Pre nedelju dana dobio sam iz Jugoslavije Vašu dramu-komediju „Konak”, koju sam pročitao s velikim interesovanjem i uživanjem. Mišljenja sam da nije irealno pomišljati na eventualan madjarski prevod, koji bismo s Čukom rado sačinili.
Unapred Vam se najtoplije zahvaljujem na Vašoj zbirci pesama, izdate u Parizu, koju ste mi voljni poslati. Mislim da se to putem pošte može učiniti bez bojazni da će se zagubiti, naročito ako mi uputite na moju akademsku adresu: Magyar Tudományos Akadémia – Irodalomtörténeti Intézet.
Budapest, XI., Ménesi út 11/13., na moje ime. Vrlo rado bih Vam se rekompenzirao. Da li biste želeli da Vam pošaljem pesme nekog madjarskog pesnika ili što slično?
I ovom prilikom Vam želim sve najbolje u novoj godini.
Primite izraz moga najiskrenijeg poštovanja uz srdačne pozdrave,
Vaš odani
Prisnosi / 153
83, Queen’s Court,
Queen’s Way,
LoNDoN, W.2.
Magyar Tudományos Akadémia,
Irodalomtörténeti Intézet,
Vujitcitc D. Stojan
[sic!]
Dragi Gospodine Vujičiću,
primio sam Vaše pismo od 5. Jan.1959. Zahvaljujem.
10. 2. 59
Novinsko preduzeće „Forum”, Novi Sad, dostavilo mi je sad ugovor preko Jugoslovenske Autorske Agencije, za izdavanje madjarskog prevoda „Seoba”. („oeroekoes Vandorlás”.) Kažu da je to nov prevod Zoltán Csuke i da spremaju izdanje od 1.500 primeraka, a da NIKAKVE veze to nema sa
budimpeštanskim izdavačkim preduzećem „evropa”. Niti da može biti ni razgovora da će „evropa” preuzeti izvestan deo tiraža, kako Vi pišete u svom pismu.
Obavezali bi me, prijateljski, ako biste mi, obratnom poštom javili, šta je ISTINA u toj stvari. Ne trpim intrige.
Što se tiče prevoda „Dnevnika o Čarnojeviću”, kao što sam Vam već rekao, autorizaciju prevoda dao bih Vam tek kad prevod bude uzet od izdavača za izdanje. Kad to bude bilo molim Vas da me obavestite i ja ću Vam onda odgovoriti prijateljski.
Što se tiče izbora jugoslovenske proze izdanja „evrope”, moram Vam reći da mi se ni malo ne dopada što je ušao prevod „Apoteoze”, iz više razloga.
Čini mi se da to nismo ni ugovorili. A što se tiče izdanja voleo bih da ga vidim, a niste mi ni jedan primerak uputili do sada.
Što se tiče „KONAKA”, kažu mi i čitam u „Borbi”, da ga Beogradsko Dramsko pozorište sprema. Što se tiče i tog prevoda na madjarski, Vi biste prvo trebali da imate pristanak nekog peštanskog pozorišta da će ga davati pa tek onda izvršite prevod.
List „Politika” objavila je nedavno oglas da preduzeće „Prosveta” u Beogradu, izdaje, kao prvu knjigu svoje biblioteke „Brazde”, za ovu godinu, moju knjigu „Ithaka i komentari”. Pošto ta knjiga ima da bude objavljena uskoro, a obuhvata antologiju celokupne moje dosadašnje poezije (izi[u]zev speva „Lament nad Beogradom”, koji ću tek objaviti) imaćete prilike da to lako nabavite, a ja ću Vam je i sam uputiti.
Na kraju dve male, sasvim privatne, molbe, čisto humane: Dali biste bili u mogućnosti da mi javite dali su živi u pešti i dali su u pešti meni dragi moji prijatelji iz vrlo davnih dana: Tábori piroska, madjarska pesnikinja, koju sam znao za vreme prvog svetskog rata. I sin kuriai biroa1 Jurka
Gyula, koji je bio moj dobri drug u temišvarskoj gimnaziji god. 1912/3. Mislim da Vam to neće stvarati neprijatnosti a meni bi da čujem o njima, ma šta, bilo drago. Ljudi su kao žuto lišće koje vetar raznosi.
Sa srdačnim pozdravom
M. Crnjanski
[Potpis i rukom, isto latinicom. Koverta je adresirana: Stojan Vujičić, Váci utca 66, Budapest, V. Hungary – a ne na adresu Instituta. Po pečatu je pismo predato istog dana po gornjem datumu.]
Budimpešta, 20. mart 1959.
Dragi gospodine Crnjanski,
izvinite što istom sada potvrdjujem prijem Vašeg c. pisma od 10. II. t. g., medjutim bio sam u medjuvremenu vrlo zauzet – putovao sam u provin ciju i u dva maha – pa nikako nisam stizao da to učinim.
Nadam se da ste u medjuvremenu primili pismo g. Zoltana Csuke, Vašeg prevodioca. Zamolio sam ga da Vas on lično tačno obavesti po pitanju objavljivanja Seoba, pošto je on kao prevodilac najbolje obavešten o stanju stvari. Inače sve ovo što sam Vam ja pisao o izdavanju Seoba javljao sam Vam na osnovu obaveštenja, dobivenih od njega.
Uvršćivanje Apoteoze u izbor savremene jugosl. proze moralo se hitno sprovesti, pošto je izdavač zaželeo – kako sam Vam to javio – da izostavim sve odlomke iz romana i unesem isključivo cela dela. pošto niukom slučaju nisam hteo to da u ovom izboru ne budete uopšte zastupljeni, morao sam pribeći ovom naglom rešenju. Dakako, potpuno Vas razumem da unekoliko negodujete zbog ovog mog postupka, tu se uistinu postavlja i pitanje da li Apoteoza spada u prozu ili poeziju, ali imajući u vidu okolnosti ovo je bilo jedino i najcelishodnije rešenje u toj situaciji i ja Vas molim da me razumete.
Ne verujem, da ću moći ući u trag Vašem starom prijatelju, Jurka Gyuli, medjutim o sudbini pesnikinje Tábori Piroske uskoro ću Vam opširnije pisati.
Primite izraz moga poštovanja uz najsrdačnije pozdrave,
Vama odani
p. S.: čujem da je Ivo Andrić bio u Londonu.
83, Queen’ Court.
L o N D o N W. 2.
25. 12. 60.
Dragi Gospodine Vujičiću,
Dobio sam Vašu kartu, sa dobrim željama za Novu Godinu. Uzvraćam Vam dobre želje i želim Vam sve najbolje u Vašem literarnom radu i privatnom životu. Čujem da ste objavili antologiju jugoslovenske proze, sa mojim prilogom. Zar ne bi bilo lepo da ste mi poslali jedan primerak te knjige?
Dobio sam davno madjarski prevod „Seoba” Z.Csuke. MolimVas, kažite Csuki, da mu je prevod, izuzev neke sitnice, majstorski.
Sa srdačnim pozdravom
Miloš Crnjanski
[Potpis i rukom imašinopisom, latinicom]
El economista
Buenos Aires
—————
The London Correspondent:
M.CrNJANSKI – C.r. MILL,
83 QUeeN’S CoUrT, W. 2.
Dragi Vujičiću,
29. 3. 61.
rimio sam Vaše pismo od 24. 1. o.g. kao i kartu sa potpisima Vaše porodice.
Srdačno Vam zahvaljujem.
I ako sam ja u pešti bio samo u prolazu, i na ferijama, znam je u prošlosti, imao sam tamo prijatelja, pa mi je mila i sada ovakva karta.
I ako znam madjarski jezik, kao Madjar, jer sam ga naučio u detinjstvu, a znam i madjarsku literaturu, dobro, ne samo prošlosti, nego, koliko je to moguće, i sadašnjosti, grešite, ako preuveličavate uticaje Adyja, na mene. To su prolazne impresije, pri čitanju, i od toga ne ostaje posle više, nego jedna uspomena savremenika. profesori književnosti, ne bi trebali, iz takvih sit
nica, da grade dokaze za medjunarodna prijateljstva i propagandu. Ima za to ozbiljnijih potreba.
U broju od 10. 2. 61. „Književnih novina” neki N. T. (Nikola Trajković?) povodom smrti pariskog pesnika Bleza Sandrara, kaže, da ni ja nisam izbegao uticaju Sandrara, izmedju dva rata. Ne znam otkuda to zna, ali verujte da ja uopšte nisam čitao Sandrara, ni za vreme svog boravka u parizu, ni
docnije. Čitao sam druge.
Sve se to radi, dobronamerno, zbog efekta, ali TAKo ne bi trebala da se piše Istorija. Toliko, radi, naučne tačnosti. Vi imate lep zadatak, kao urednik madjarskih antologija i studija pa sam ovo rekao u Vašem interesu, sa simpatijom, a ne kao znak ukora.
Primio sam, u medjuvremenu, i antologiju koju je izdala „Europa”. Vrlo je lepa, i jedino što bih primetio jeste da je, po potrebi, pretrpana. Što se tiče „Apoteoze” Csuka je, sa umetničkim ambicijama stvorio čitav barokni madjarski jezik za tu farsu. Csuka nesumnjivo pokušava, kao prevodilac, više, nego što, na žalost, prevodioci mogu u antologijama. Vaš rad, kao eklektičara,
i inspiratora, postaje, dakle, značajan. pametno je da su za našu književnost Madjari uzeli Srbina.
Što se tiče Vaših daljih intensija, Vi ste izbor mojih pesama izvršili, očigledno, na mukama, tražeči pogodan sadržaj i kratkoću pesama. Da li biste hteli da unesete „objašnjenje Sumatre”? To je ne samo datum, kao što se priznaje kod nas, nego i vrlo pogodna reminiscencija, koja bi Vašem
izboru dala više literarne istorijske težine.
Parisko izdanje mojih stihova davno je raritet, a dosad nisam uspeo da ga za Vas nabavim. Medjutim, ovih dana, možda, otićiću do pariza pa bih ga tada nabavio od poznanika i poslao Vama.
radovaću se uvek vestima o Vašem radu i Vama.
Sa srdačnim pozdravom
M. Crnjanski
[Potpis rukom i mašinopisom, latinicom]
Miloš Crnjanski
Stojan Vujičić. Bpešta
Váci u. 66.
BeoGrAD, 22. I. 68
Tolbuhinova 81/II
stan 8 desno
Dragi gospodine Vujičiću,
primio sam vaše pismo od 12. 20. (obratno), a primio sam i krštenicu koju ste mi iz Szenteša nabavili. Mnogo Vam hvala.
Ja sam duže vreme proveo u Opatiji i žalim što se nismo videli u Beogradu, pre vašeg povratka u Peštu.– ovih dana izišle su madjarske Seobe kod Foruma i mogu vam reći da je izdanje lepše, nego i jedno dosad. Čini mi se da je i prevod Csuke i korektura Tomana, mestermunka2. Nadam se da će
i izdanje eUrope u pešti biti takvo.
Ja se spremam u Sloveniju na koji dan, sa ženom, ali vi mi možete pisati u Beograd, dobijaću poštu.– Što se tiče moje eventualne posete u pešti, ja bih je želeo tek na proleće. U medjuvremenu biću vam zahvalan ako mi budete rekli kakav je bio odjek peštanskog izdanja i kakva je bila kritika. Zanimaće me da je sravnim sa nemačkom, bečkom, holandskom i flamanskom.
Još jednom, mnogo hvala za krštenicu koja za mene ima i sentimentalan značaj. – Izdanje poeme „Lament nad Beogradom” dobićete od mene. Uskoro.
Sa srdačnim pozdravom,
M. Crnjanski
[Potpis rukom, latinicom]
Appendix
Dragi Petkoviću,
primio sam vaše pismo od 7. 6. kao i 1 primerak Vujičićeve antologije.
Mnogo Vam hvala.
Kad budete pisali prof. Vujičiću, recite mu da sam primio fotografije mog rodnog mesta, kao i pisma s tim u vezi, a što se tiče Antologije, da je to najbolja antologija naše poezije do sada na stranom jeziku.
U slučaju da Vujičić želi da mu pišem, neka mi to javi.
Što se tiče teze koju vaša žena sprema za doktorat, ja se odavna ne bavim tom epohom, i ako po nešto mislim da bih o tom mogao reći. Najbolje će biti da sačekamo da ona svrši svoj rad, pa da pročitam kopiju. Možda bih tada mogao da je upozorim na ponešto.
Tako se na Univerzitetima i drugde radi.
Ne treba da žuri.
Ako neke odlomke o tom ima, pre nego što štampa, ja mogu da ih pročitam i kao odlomke. U svakom slučaju Ignjatović je mnogo interesantniji i sa vašeg sigurno socijalnog gledišta danas, nego mnogi drugi naši pisci tog vremena.
Uostalom mislim da se sad greši što se forsira traženje uticaja iz madjarske literature na pisce toga doba. Ima francuskih uticaja u Ignjatoviću koje svakako niko nije proučavao.
Ignjatović je, zbog političkih razloga, deformisan.
Vaša žena može svojom tezom da požnje veliki naučni uspeh ako bude imala strpljenja.
Želim vam svako dobro,
sa srdačnim pozdravom
[Miloš Crnjanski, potpis rukom, mastilo izbledelo]
[Kopija pisma Milošu Petkoviću. Original je mašinopis, latinicom. Desno gore: Qeens Court, Qeens Way – LoNDoN W.2. o7. 6. Godina se ne vidi. Pismo je prekucala Marijeta Vujičić.)
Uz prepisku Miloša Crnjanskog i Stojana Vujičića
Stojan Vujičić, književnik (1933, Pomaz iznad Budimpešte – 2002, Rim), počeo je svoj književni rad u mladosti: studije, prevode i antologije objavljivao od 1950-ih godina. Kada ga je 1957. godine budimpeštansko izdavačko preduzeće „Evropa” angažovalo kao stručnjaka za jugoslovenske književnosti da sastavi antologiju savremenih jugoslovenskih pripovedača za mađarske čitaoce, nije baš bilo jednostavno doći do novih savremenih izdanja. Putovanja nisu bila moguća. Zbog te situacije bilo je logično samo pismeno kontaktiranje pojedinih pisaca. Obraćanje pismom pojedinim piscima jebilo zanimljivo i izazovno. U ovom periodu Stojan Vujičić je počeo svoju intenzivnu prepisku sa piscima-savremenicima iz Jugoslavije.
(Narednih godina je nastavio prepisku, pošto je radio i na antologiji poezije.)
*
Miloš Crnjanski je u ovom periodu živeo u Londonu, u emigraciji.
Ali dopisivanje iz Mađarske nije bilo bezbrižno zbog cenzure (izlaznih i ulaznih pisama), a nije se moglo znati ni kojom brzinom stižu pisma do adresata.
Prvo pismo Stojan Vujičić je uputio Milošu Crnjanskom u London 1957. godine. Sačuvao je koncepte svojih pisama mašinopisom, kontinuirano, vezujući se tematski za svoj antologičarski rad. Dopisivanje je trajalo i dalje od 1968. godine, ali osim ovih priloženih koncepata više nisam našla u prepisci. Pisma Miloša Crnjanskog koja su Stojanu upućena, brižno su sačuvana sa kovertama.
Postoji uz njih opširna dokumentacija – sa raznim fotografijama i drugim pismima, sa krštenicom Crnjanskog, gimnazijskim svedodžbama dobijenim od Crnjanskog, beleškama – koja se vezuje za istraživanja života, kao i knjige sa dedikacijama pisca.
Sve to čini dragocenu stavku zaostavštine.
U toj zaostavštini se nalazi jedna kopija pisma Crnjanskog uglednom beogradskom privrednom novinaru Milošu Miši Petkoviću (1930–2006), uredniku Privrednog pregleda. Miloš Petković je bio u prijateljstvu sa Stojanom i fotokopiju pisma muje on sâm dao. Tokom decenija je kopija vrlo izbledela, ali se još moglo prepisati.
Budući da je i ovo pismo važno i informativno, uključila sam ga u prepisku.
Priredila Marijeta Vujičić
