Izgleda da sam jedno shvatio
Izgleda da sam jedno shvatio. Silvija je potpuno drugačija nego što sam mislio.
Htjela je da me snima. Kupila je kameru, uključila je i okrenula ka meni. Snimala je mene kako gledam televiziju.
Pitala me:
– Šta iskreno misliš o meni?
– Iskreno danas, iskreno juče?
To sam izgovorio kao pitanje.
Rekla je:
– Iskreno danas.
– Sada, upravo sada, mislim da te uopšte ne poznajem.
(Kako je bilo strašno što me je snimala. Mislio sam da će mi pozliti. Nijesam govorio kako inače govorim. Govorio sam kao neko drugi. A tek je ona govorila kao da je neko drugi. Kao da je nešto strašno, kao da je smrt došla pa me pita, kako šta, gdje, ko. Šta sam mogao da radim.)
– Kao da te ne poznajem.
– Možda je to dobro – rekla je. Hoćeš li da me…upoznaš?
– Bezobrazna si.
– Sve ovo što pričamo se snima.
– Znam. To je užasno.
Sledeća priča: Priče o Silviji – Da li bi voljela da imaš ferari
