Koliko je papir na kome pišem bitan
Koliko je papir na kome pišem bitan! Kupio sam deset rokovnika i stavio ih u ugao sobe. Znao sam koliko smo povezani, ja i ti rokovnici, povezani mojom namjerom da ih ispunim, njihovom strahovitom željom da budu ispunjeni. Stajali su tako, u uglu sobe, ja sam bio pored prozora. Neko vrijeme smo se gledali. Onda sam ja prišao i uzeo četvrti odozgo. Zašto četvrti, zašto. Nije važno. Ne moram sve da objašnjavam. U stvari samo se tako kaže, u stvari se nema šta objašnjavati.
Silvija me pita:
– Šta radiš to.
Kažem:
– Pišem.
– O čemu – pita Silvija.
Kažem:
– O tebi.
Nasmijala se, mislila da se šalim. Kako se stvari mijenjaju nijesmo ni svjesni. Jedan dan ovako, a već drugi. Čini ti se biće katastrofa, a ono: nikom ništa. Neko umre, neko ostane živ. Padne crijep, padne plot.
Sledeća priča: Priče o Silviji – Na televiziji, razgovor sa muzičkom zvijezdom
