Upravo kao kosmička neizvesnost koja se ne da kontrolisati dejstvuje na nas peti jahač apokalipse, terorizam
Planeta kojom hara terorizam sve manje je podesna za život. Terorizam nazivaju i „petim jahačem Apokalipse”. Drevnu četvorku tih sablasnih jahača činili su bolest, smrt, rat i glad. Ovi konjanici su uzročno povezani u jedan te isti lanac: bolest izaziva smrt, kolevka smrti je rat, a rat je otac gladi!
Terorizam nadmašuje sva četiri kobna jahača ljudske istorije: on im dodaje podmuklost i iznenadnost udara. Pod njegovim šibama ljudi se ošamućuju i obezglavljeni beže. Ne zna se s koje strane udara, ni ko udara. Svi postaju beskućnici, kuću, utočište čovekovog roditeljskog srca, skriveni palikuća je potpalio. U dvadesetom veku stvorene su terorističke države, fašističke i nacističke. One su stvorile ideologiju smrti koja je suština terora. Strašni su bili planovi tih država o istrebljenju čitavih nacija, o njihovom preseljavanju i obezdomljavanju. Na užas humanista, te države su pobile milione ljudi.
Ima li psihološkog melema protiv terorizma koji vreba? Ima, a čudnovat je. Kad su prvi kosmonauti krenuli u svemir, tamo ih je sačekala kosmička praznina. Na zemlju su se vraćali unezvereni i šokirani. Vođa sovjetskog programa, akademik Sjedov, tražio je pomoć od psihologa. Ali oni su primenili sportsko-militarnu doktrinu o nuždi „jačanja voljnog faktora” i patriotske svesti. Međutim, i sledeći letači u studeni svemir vraćali su se s nervnim slomom. Tad je Sjedov doveo nove psihologe, dao im literaturu postfrojdističke nauke, dotad neprevedenu…
Letači tretirani mudrošću dvadesetog veka, spustili su se na Zemlju bodrog duha.
Njima su terapeuti dali ovaj savet: „Kad se nađete u kosmosu, bićete opkoljeni sa svih strana negostoljubivim apsurdom. Držite se tada ovog pravila: ,Ćuti i trpi, i svakog trenutka očekuj nešto još gore!”
To se pokazalo kao jedini ispravni utuk protiv unezverenosti koja te obuzima kad si podvrgnut šibama sa svih strana iz svih nepoznatih pravaca.
Upravo kao kosmička neizvesnost koja se ne da kontrolisati dejstvuje na nas peti jahač apokalipse, terorizam. On je plod ideologije smrti, a cilj mu je nasilno uspostavljanje vladavine.
Njemu ne možemo odoleti bezbrižnim hrabrenjem. Možemo mu se odupreti i obezglavljenom srcu naći smirenja samo ako se držimo sumračne i očajničke devize „Ćuti i trpi, i svakog trenutka očekuj nešto još gore!“
Terorizmu je oružje brutalna sila i pretnja smrću. Nažalost, uprkos čovekovom daru neustrašivosti, pokazalo se da cinična i zverska pretnja smrću na žrtve terorizma deluje tako što u njima budi hipnotičku vezanost za ubice. To je takozvani „stokholmski sindrom”. Kad je jedna teroristička grupa u Stokholmu pohvatala neke nevine taoce, spasioci su, kad su žrtve oslobodili, bili zaprepašćeni. Oslobođeni višednevne pretnje smrću, taoci su stali da mole oružane komandose da budu blagi prema njihovim otmičarima. Tražili su fer-
-plej, jer „to su uistinu divni ljudi”… Naravno, ako nekome deset dana drže cev revolvera na slepoočnici, taj potpada pod hipnozu, i u njemu se budi zahvalnost za svaki sekund u kome oroz nije povučen.
Odista, zastrašujuća je i psihologija koja prati petog jahača apokalipse.
Pisac
Raša Popov
objavljeno: 26.05.2015.
http://www.politika.rs/rubrike/Komentari/Psihologija-terorizma.lt.html
