Drugo pitanje:
Rečeno je da je joga ateistički sistem. Da li se vi slažete s tim?
Još jednom, joga nije ni jedno ni drugo. Ona je jednostavno nauka. Nije ni teistička niti ateistička. Patanjđali je zaista veličanstven, čudesan čovek. On nikada ne govori o Bogu.
A čak i ako pominje jednom, onda takođe kaže da je to samo jedna od metoda da se dostigne ono najviše, vera u Boga je samo metoda da se dostigne krajnje; Bog kao objekat ne postoji.
Verovanje u Boga jeste samo tehnika, jer kroz verovanje u Boga molitva postaje moguća, kroz verovanje u Boga predanost postaje moguća. Značaj je u predanosti i molitvi, ne u Bogu kao njihovom objektu.
Patanjđali je zaista neverovatan! On je rekao Bog – vera u Boga, koncept Boga – takođe je jedna od metoda, među mnogim metodama, da bi se postigla istina. Išvara pranidhan – verovanje u Boga samo je staza. Ali to nije nužno. Možete odabrati i nešto drugo.
Buda je dospeo do te krajnje realnosti bez verovanja u Boga. On je odabrao drugačiju stazu gde Bog nije potreban.
Vi ste došli u moju kuću. Prošli ste kroz određenu ulicu. Ta ulica nije bila cilj; ona je samo bila pomoćno sredstvo. Mogli ste doći do iste kuće kroz neku drugu ulicu; drugi su stigli do nje kroz druge ulice. U vašoj ulici možda postoji zelena trava, veliko drveće; u drugim ulicama ih nema. Dakle Bog je samo jedna staza. Zapamtite tu razliku. Bog nije cilj. Bog je samo jedna od staza.
Patanjđali ništa ne poriče; on ništa ne nameće. On je apsolutno naučan. Hrišćanima je teško da zamisle kako je Buda mogao da dostigne krajnju istinu, jer nikada nije verovao u Boga. Teško je hindusu da veruje kako je Mahavira postigao oslobođenje; on nikada nije verovao u Boga.
Pre nego što su zapadni mislioci postali upoznati sa istočnim religijama, oni su uvek definisali religiju kao usmerenost ka Bogu. Kada su došli do istočnjačkog mišljenja, i onda su postali svesni da tamo postoji tradicionalni put prema istini na kome nema Boga, oni su bili šokirani; to je nemoguće.
H. G. Wells je pisao o Budi da je Buda najbezbožniji čovek, a ipak najpobožniji. On nikada nije verovao i nikada nije rekao nikome da veruje u Boga, ali je on sam najviši fenomen dešavanja božanskog postojanja. Mahavira je takođe išao stazom gde Bog nije bio nužan.
Patanjđali je potpuno naučan. On kaže da mi nismo povezani sa sredstvima; postoji hiljadu i jedno sredstvo. Cilj je istina. Neki su je postigli kroz Boga, dakle to je u redu – verujte u Boga i postignite cilj, jer kada se cilj postigne vi ćete odbaciti svoju veru. Dakle, vera je samo instrument. Ako ne verujete, to je u redu; nemojte verovati, idite stazom bezvernosti, i dostignite cilj.
On nije ni teista niti ateista. On ne kreira religiju, on vam jednostavno pokazuje sve staze koje su moguće i sve zakone koji dejstvuju u vašoj transformaciji. Bog je jedna od tih staza; tu nema prisile. Ako ste ateista, nije potrebno da budete i nereligiozni. Patanjđali kaže da vi takođe možete dostići – budite ateista, ne brinite o Bogu. Ovo su zakoni, ovo su eksperimenti; to je meditacija – prođite kroz to.
On nije insistirao ni na jednom konceptu. To je bilo vrlo teško. Zbog toga su joga sutre od Patanjđalija izuzetne, jedinstvene. Takva knjiga se nikada nije dogodila ranije i ne postoji mogućnost ponovo da se dogodi, jer sve što može biti napisano o jogi napisano je; on ništa nije izostavio. Niko ne može dodati ništa tome. Nikada u budućnosti neće postojati mogućnost stvaranja drugog dela kao što su Patanjđalijeve Joga sutre. On je kompletno završio posao, a on je to mogao da uradi tako kompletno jer nije bio jednostran. Da je bio jednostran, to ne bi mogao da uradi tako celovito.
Buda je delimičan, Mahavira je nepotpun, Muhamed je jednostran, Isus je nepotpun – oni imaju određenu stazu. Njihova nepotpunost može biti zbog vas – zbog dubokog razumevanja za vas, dubokog saosećanja za vas. Oni insistiraju na određenoj stazi; stalno su insistirali čitavog njihovog života. Oni su govorili: “Sve drugo je pogrešno; ovo je ispravna staza” samo da bi stvorili veru u vama. Vi ste tako bezverni, tako ste ispunjeni sumnjom, da ako oni kažu da ova staza predvodi, a druge staze takođe vode, vi nećete slediti ni jednu. Zato su insistirali da jednino njihova staza vodi do cilja.
To nije tačno. To je pomoćno sredstvo za vas – jer ako osećate neku nesigurnost u njima, ako oni kažu: “Ovo vodi do cilja, i ono takođe vodi; ovo je istina, i ono je takođe istina”, vi ćete postati nesigurni. Vi ste već nesigurni, potreban vam je neko ko je apsolutno pouzdan. Samo da bi izgledali pouzdani vama, oni su načinili sebe jednostranim.
Inače ako ste jednostrani, ne možete obuhvatiti čitavu osnovu. Patanjđali nije jednostran. On je manje zainteresovan za vas, više se brine o projektovanju dobre staze. On neće koristiti neistinu; on neće koristiti pomoćna sredstva, on se neće nagađati s vama. Nijedan naučnik ne prihvata kompromis.
Buda je bio sposoban za kompromis; on ima saosećanje. On vas ne tretira naučno. Vrlo duboko ljudsko osećanje ima prema vama; može čak i lagati da bi vam pomogao. Ako vi ne možete razumeti istinu, on čini nagodbu s vama. Patanjđali neće imati kompromis s vama.
Ma kakva da je istina, on će govoriti o činjenici. Neće se spustiti nijedan korak da udovolji vama; on je apsolutno beskompromisan. Nauka mora biti takva. Nauka ne može praviti kompromise; inače ona bi postala samo religija.
On nije ni ateista ni teista. On nije ni hinduista, niti musliman, ni hrišćanin niti đain, a takođe ni budista. On je apsolutno naučni istraživač koji samo otkriva kakav sve što jeste – otkriva bez ikakvog izmišljanja mitova. On neće koristiti nijednu alegoriju. Isus je stalno govorio u pričama jer vi ste deca i možete razumeti samo priče. On je govorio u alegorijama.
Buda koristi tako mnogo priča samo da bi vam pomogao da ostvarite letimičan uvid.
Čitao sam o hasidu, jevrejskom učitelju, Bal Šemu. On je bio rabin u malom selu, a kad god bi tamo bila neka nevolja, neka bolest, neka nesreća u selu, on bi krenuo u šumu. Otišao bi do određenog mesta, ispod određenog drveta, tamo bi obavio neki ritual i onda bi se molio Bogu. I uvek bi se dešavalo da je nesreća napuštala selo, bolesti bi iščezavale iz sela, nevolje bi prestajale.
Onda je Bal Šem umro. Postavljen je njegov naslednik… Problem je nastupio ponovo.
Selo je bilo u nevolji. Nastupila je neka nevolja, i seljani su zatražili od naslednika, novog rabina, da ode u šumu i da se moli Bogu. Novi rabin je bio jako uznemiren jer nije znao mesto, tačno određeno drvo. Bio je neiskusan, ali je ipak otišao – pod neko drvo. Zapalio je vatru, izveo je ritual, molio se i rekao Bogu: “Vidi, ja ne znam tačno mesto na koje je moj učitelj imao običaj da dolazi, ali ti znaš. Ti si svemoćan, sveprisutan, dakle ti znaš – stoga nema potrebe za tačno određenim mestom. Moje selo je u nevolji, prema tome slušaj i učini nešto.” Nesreća je prošla!
Onda kada je ovaj rabin umro i došao njegov naslednik, opet je nastupio problem. Selo je bilo u izvesnoj krizi, i seljani su došli. Rabin je bio uznemiren; zaboravio je čak i molitvu. Tako je otišao u šumu, odabrao izvesno mesto. Nije znao ni da zapali ritualnu vatru, ali nekako je uspeo da zapali vatru i rekao je Bogu: “Slušaj, ja ne znam kako da zapalim ritualnu vatru, ja ne znam tačno mesto, i zaboravio sam molitvu, ali ti si sveznajući, tako da znaš već, nema potrebe. Zato učini šta treba.” Vratio se natrag i selo je prebrodilo krizu.
Onda je on takođe umro, a njegov naslednik… Njegovo selo je opet bilo u nevolji, tako su došli kod njega. Sedeo je u fotelji. Rekao je Bogu: “Ja ne želim da idem nikuda. Čuj, ti si svuda. Ja ne znam molitvu, ne znam nikakav ritual. Ali to nije važno; moje znanje nije glavna stvar. Ti znaš sve. Kakva je korist moliti se, kakva je korist vršiti ritual, i kakva korist od posebnog svetog mesta? Ja znam samo priču o mojim prethodnicima. Ispričaću ti priču, da se to dogodilo u Bal Šemovo vreme, onda u vreme njegovog naslednika, onda njegovog naslednika; to je priča. Sada učini šta treba, i to je dovoljno.” I nevolja je iščezla – zato što je Bog mnogo voleo priče.
Ljudi vole njihove priče i božiji ljudi takođe, kroz priče možete imati određena delimična sagledavanja. Međutim, Patanjđali neće koristiti nijednu alegoriju. Rekao sam vam da je on kao Ajnštajn plus Buda – vrlo retka kombinacija. On je imao unutrašnje svedočenje Bude i mehanizam uma jednog Ajnštajna.
On nije ni jedno ni drugo. Teizam je priča; ateizam je antipriča. Priče su samo mitovi, od ljudi stvorene parabole. Nekima se jedna dopada, a nekima druga. Patanjđali nije zainteresovan za priče, nije zainteresovan za mitove. On je zainteresovan za golu istinu. On je neće čak ni zaodenuti, neće je čak ni doterati, neće je ukrašavati. To nije njegov način.
Zapamtite ovo.
Kretaćemo se po vrlo suvoj zemlji, zemlji nalik pustinji. Ali pustinja ima svoju vlastitu lepotu. Ona nema drveće, ona nema reke, ali ima svo svoje prostranstvo. Nijedna šuma se ne može uporediti s njom. Šume imaju svoje sopstvene lepote, brda svoje vlastite lepote, reke svoje vlastite divote. Pustinja ima svoju sopstvenu neizmernu beskrajnost.
Kretaćemo se kroz pustu zemlju. Hrabrost je nužna. Neće vam dati nijedno drvo da se odmorite ispod njega, neće vam dati nijednu priču – samo gole činjenice. Neće koristiti čak nijednu suvišnu reč. Otuda je reč ‘sutre’. Sutre označavaju osnovni minimum, aforizme u kratkim izrekama. Sutra nije čak ni potpuna rečenica. Ona je samo suština – kao kada šaljete telegram, krešete suvišne reči. Onda to postaje sutra jer samo deset ili devet reči mogu biti stavljene u poruci. Ako biste pisali pismo, ispunili biste deset stranica, a čak ni u deset stranica poruka neće biti potpuna. Ali u telegramu, u deset reči, ne samo da je kompletna, ona je više nego potpuna. Ona pogađa srce; sama srž je u njoj.
To su telegrami – Patanjđalijeve sutre. On je tvrdica; nije koristio nijednu suvišnu reč.
Prema tome kako on može pričati priče? Ne može, i ne očekujte to. Stoga ne pitajte da li je on teista ili ateista; to su sve priče.
Filozofi su stvorili mnogo priča, i to je igra. Ako želite igru ateizma, budite ateista.
Ako želite igru teizma, budite teista. Ali to su igre, nisu realnost. Realnost je nešto drugo.
Realnost se bavi s vama, ne s onim u šta verujete. Realnost ste vi, ne ono šta verujete.
Realnost je iza uma, ne u sadržajima uma, jer teizam je sadržaj uma, ateizam je sadržaj uma – nešto u umu. Hinduizam je sadržaj uma, i hrišćanstvo je sadržaj uma.
Patanjđali je zainteresovan za ono što je izvan, ne za sadržaj. On kaže: “Odbaci ceo ovaj um. Šta god da sadrži, to je beskorisno.” Vi možda nosite divne filozofije, Patanjđali je rekao: “Odbacite ih, sve je besmislica.” To je teško. Ako neko kaže: “Vaša Biblija je tričarija, vaša Gita je besmislica, vaši spisi su bezvredni, budalaština, odbacite ih”, vi ćete biti šokirani.
Ali to je ono što će se dogoditi. Patanjđali vam neće učiniti nikakav ustupak. On je beskompromisan. A to je lepota, i to je njegova jedinstvenost.
Osho
